Zastava Pes Surdulica

Priča i hronologija borbe zaposlenih u preduzeću Zastava PES u Surdulici

24.03.2012.

APEL RADNIKA ZASTAVE PES DA SE PROBIJE MEDIJSKA BLOKADA

Poštovani!

Obraćaju Vam se, radnici- štrajkači, Štrajkački Odbor i
Sindikati u  RS Partners PES A.D.Surdulica.  Molimo Vas da nam pomognete u
cilju očuvanja naše firme, Surduličke privrede i privrede Juga Srbije. Vaša
pomoć bi nam bila dragocena, kako bi se čulo za naše probleme i ako je
moguće da upoznate institucije Evropske Unije o korupciji u
privatizaciji, da se čuje za naše probleme u dvadesettromesečnomo štrajku.

Naša firma pre privatizacije je bila primer uspešnih preduzeća u Srbiji i
najbolji dobavljač ZASTAVE. Posle odvajanja od grupe Zastava uspeli smo da
zadržimo zavidan nivo proizvodnje i imali dosta izvoznih poslova. Firma
ZASTAVA PES je dobro radila, primali smo plate, možda male ali takoreći
redovno.

No naišlo je vreme privatizacije.Bilo je vise zainteresovanih kupaca
za nasu firmu i to kupaca koji su imali u svom programu proizvodne
delatnosti i iskustvo. Verovatno je  zbog pritiska i zaplašivanja
potencijalnih kupaca prodaja teško išla.  Da bi se udovoljilo nečijim
zahtevima, čak je smanjen iznos potrebnih ulaganja budućeg kupca od 53
milona dinara na skromnih i sramnih 3 miliona dinara.

Vršen je veliki pritisak na zainteresovane kupce, tako da ni danas posle
četiri godine o tome nesmeju i ne žele da pričaju. Da čudo bude još
veće  ponovićemo onu priču koja se pričala u vreme privatizacije 
da ako nas kupe iz  RS UNITED GROUP Beograd, uzimaju nas samo zbog Vlasine 
i turizma a da će fabrika i radnici biti tzv. KOLATELARNA ŠTETA. Pošto kupca 
nismo mogli da biramo, Firma je preko Agencije za privatizaciju 14.12.2007. 
prodata baš Beogradskoj firmi RS UNITED GROUP, koja je osnovana sredinom 2007, 
sa 500 Eura osnivačkog kapitala. Na našu žalost, nismo imali sreće u
privatizaciji.

Zbog nečijih hirova i kriminalnih radnji, našli smo se u bezizlaznoj
situaciji.

Svakog dana bivalo je sve teže. Plate nismo primali i po sedam meseci.
Isplaćivane su tek kad smo obustavljali rad ili stupali u štrajk. Vršen je
stalni pritisak na zaposlene da moraju da uzmu svoje radničke knjižice i
odu.  Svo vreme, gdin Andrej Dimitrijević, koji se je predstavljao kao
jedan od Vlasnika, stalno je ponavljao radnicima, vi ste stoka, debili, što
si ne idete, znate li da mogu da Vam radim što hocu, ja u Agenciji i
Ministarstvu Ekonomije nogom otvaram vrata.  Više puta je Andrej postavljao
pitanje "Sta čeka ova stoka što si ne ide".

Mi smo morali da dolazimo na posao i radimo. Plate nije bilo po šest do
osam meseci, smanjili su nam plate na minimalac 13.000 i to retroaktivno
osam meseci unazad. Posla je bilo sve manje, ustvari posla je bilo al
poslodavci nisu ništa nabavljali. Dok je imalo ranijih zaliha materijala u
magacinu, nešto se i radilo. Međutim novih nabavki nije bilo ili ih je bilo
vrlo retko. Marta 2010 su nas naterali da potpišemo nove Kolektivne ugovore
na minimalac. Tom prilikom nam je poslodavac dao 100(sto i slovima) dinara
mesečno, da dobro smo napisali mesečno za topli obrok i isto toliko za
Regres. Naravno da su nam pre toga ukinuli prevoz do posla i nazad. Sve što
su mogli da prodaju, prodato je, sve odneli za Beograd, pa čak i skromnu
Radničku biblioteku, formiranu pre 35 godine. Otuđili su našu imovinu na
Vlasinskom Jezeru(fabriku i Radničko odmarališe), Sve ali baš sve založili
pod hipoteku, uzeli kredite a pare u džepove, .... Čak su u 2008 i 2009.
godini Utajili , zakinuli državi PDV , preko 23.000.000 dinara i nikom
ništa. Kad smo krenuli u štrajk Ambasador Konuzin nas nazvao Banditima i
Huliganima i tražio od Dačića da nas poubija. E, poštovani, ni nama nije
jasno, ko koga....


No, da se vratimo na konkretnu stvar. Zakonito ili ne, to što je rađeno,
videće se.  Tačno je navedeno u novom Aneksu ugovora šta poslodavac treba
da uradi i to samo prema svom Famoznom BIZNIS PLANU koji je on predložio.
Dato mu je da uspostavi kontinuitet u proizvodnji i to od 01.03.2011. od
kog roka će se računati početak prvog kvartala. Tamo je rečeno i to nam je
Agencija na sastanku i rekla, da svi zaposleni koji ne budu radno
angažovani, biće proglašeni tehnološkim viškom i uz uslove po zakonu
poslaće se na tržište rada. Kad se videlo da poslodavac ne može da radi i
ne želi da radi, MERR bez ikakvih razloga u stvari samo iz njima znanih
razloga pomeraju rok početka proizvodnje na 01.06.2011., Rešenjem o dopuni
ranijeg Rešenja. No ništa se nije ni time postiglo. Kad se ponovo ništa
nije pomaklo, MERR  donosi Rešenje o dopuni Rešenja, ponovo pomera rok na
15.09.2011. Samo bi da napomenemo da poslodavac u 2011. nije radio ni 40
radnih dana, šta je sa planom koji je dao, kolika im je realizacija, šta je
sa zaposlenima, koji su van fabričke kapije...? Onaj ko se predstavlja u
javosti za poslodavca Andrej  Dimitrijević je do skora pričao da mi koji
smo u štrajku, više nismo radnici firme, da smo otpušteni zbog
organizovanja i učešća u nelegalnom štrajku. No sad kada je potvrđeno da je
prema pravosnažnoj odluci Suda štrajk legalan, moraće da promeni svoju
priču.

Agencija je posle raskida, ponovo 21.02.2011. sklopila Anex ugovora sa
starim kupcima uz obaveznu  kontrolu poslovanja, shodno tačkama Ugovora.
Tačno je navedeno u novom Aneksu ugovora šta poslodavac treba da uradi i to
samo prema svom Famoznom BIZNIS PLANU koji je on predložio. Dato mu je da
uspostavi kontinuitet u proizvodnji i to od 01.03.2011. od kog roka će se
računati početak prvog kvartala. Tamo je rečeno i to nam je Agencija na
sastanku i rekla, da svi zaposleni koji ne budu radno angažovani, biće
proglašeni tehnološkim viškom i uz uslove po zakonu poslaće se na tržište
rada. Kad se videlo da poslodavac ne može da radi i ne želi da radi, MERR
bez ikakvih razloga u stvari samo iz njima znanih razloga pomera rok
početka proizvodnje na 01.06.2011., Rešenjem o dopuni ranijeg Rešenja. No
ništa se nije ni time postiglo. Kad se ponovo ništa nije pomaklo, MERR  donosi
Rešenje o dopuni Rešenja, ponovo pomera rok na 15.09.2011. MERRu smo
dostavljali izveštaj APR o poslovanju firme za 2010.  Trebalo je da uporede
podatke iz tabele za 2009. i 2010. Nažalost sve se smanjuje(vrednost
imovine, prihodi, broj zaposlenih,...) ali se zato gubitak povećava.
Povećava i to od 6.178.000 neto dobitka u 2009. , neto gubitak u 2010 je
74.828.000 dinara. Trebalo je da pogledaju blokirane žiro račune firme?  Firma
nije radila ni 30 dana u 2011. Šta su prkazali od proizvodnje i ostvarenih
prihoda?  Da li u MERRu misle i dalje da je sve ovo što se događalo i
događa, argumenti za produženje ugovora?*

Smo da ne bude zabune. Poslodavac i njegovi poltroni, koji su unutra u
izjavama za medije pričaju o velikim izvoznim poslovima, da neprekidno rade
i to 25 sati dnevno od mogućih 24h. No mi kao i uvek pričamo istinu. Prema
zvaničnom izveštaju Inspekcije Agencije od 11.01.2012. poslodavac je u
zadnjem tromesečju proizveo: u Oktobru 2011 - 315 Elektromotora; u Novembro
- 0 kom i u Decembru 350 Elektromotora. Da bi i drgima bilo jasno
pomenućemo da je u Mesecima koji su prethodili privatizaciji proizvedeno
Oktobra 2007- 8.000elektromotora + 18.900 rotora, Novembra 2007 - 8400
elektromotora+19.600 rotora i Decembar 2007-6238Elektromotora +19.200 rotora


Da bi i drugima bilo jasno, cena jednog Elektromotora je od 8 do 10 Eura.
Za to što je proizvedeno u 2011., tih 665 Elektromotora je cca 5000 Eura,
što znači da im do plana hvali još vrlo malo još samo 1.106.700 Eura i to
pod uslovom da se zadrže na planu od 100%. Ništa bolje nije bilo i u 2010.
Agenciji i MERRu smo dostavljali zvanični izveštaj APR o poslovanju firme
za 2010. Trebalo je da uporede podatke iz tabele za 2009. i 2010. Nažalost
sve se smanjuje(vrednost imovine, prihodi, broj zaposlenih,...) ali se zato
gubitak povećava. Povećava i to od 6.178.000 neto dobitka u 2009. , neto
gubitak u 2010 je 74.828.000 dinara. Ali je surova naša stvarnost, zar ne?
No neki to nažalost ne vide i žive u oblacima...*

Potsećanja radi, još od 01.03.2011.nam je zaključavanjem kapije onemogućen
pristup štrajkačkom mestu. Tako se neko poigrava životima zaposlenih, koji
su letos na+40°C a tokom zime na -10°C I 80cm snega, bukvalno pod vedrim
nebom. Za humane uslove i da ne pričamo. Nema vode, WCa,... Zamislite da se
žene kriju i štite jaknama jedna drugu dok obavljaju fiziološke potrebe u
XXI veku. Zar nije smešna ta priča državnog vrha, put u EU. Pa neće nas on
i takve, kakvi smo tamo. No na sva naša obraćanja Inspekcija Rada i
Tužilaštva ne reaguju.


Ako u Zakonu stoji, da nesme biti otpuštanja zaposlenih za vreme trajanja
legalnog štrajka, nesme se to dozvoliti. Zašto ne reaguje Inspekcija? Zašto
ne radi svoj posao Tužilaštvo?


Zato nam je potrebna Vaša pomoć, dragi prijatelji, da izađemo iz medijske
blokade. Molimo za hitno uključenje u rešenju problema u RS Partners PES A.D.
Surdulica

Srdačan pozdrav od štrajkačau dvadesetdvomesečnom- mesečnom štrajku!

S poštovanjem!


U Surdulici, 24.03.2012.
Štrajkački odbor
RS Partners PES Surdulica 

Sindikati:

Nezavisnost 

Stojković Dragan - predsednik sindikata 

D.Djordjević - član                               

Stamenković
Staniša, član

SSMS -D.Janković   
                                        
Stanković Goca, član 

ASNS - D.Dimitrijević   
                                   
Djordjević Violeta, član

Mladenović Slavica, član


Radnici RS Partners PES u strajku
Belo Polje bb
17530 Surdulica

15.03.2012. Krivična prijava protiv Ministra ekonomije Nebojše Ćirića

Priča (Januar 2012.)

,,Glavno je da se shvati to da je Agencija po nečijem nalogu pripremala teren za nekog iz vrha. Tom nekom nije bila potrebna proizvodnja i matični deo firme u Surdulici. Njima je bio važan deo fabričkog pogona, prelepo radničko odmaralište i 2 hektara građevinskog zemljišta na Vlasinskom jezeru. Iz tih razloga je naterana Agencija da smanji nepohhodno ulaganje od projektovanog u dokumentaciji 54 mil. dinara na 3 mil. dinara. Zato su nekoliko puta odlagali termin prodaje da bi se drugi kupci povukli, odustali...

Odmah posle privatizacije, kupci su demolirali tu našu imovinu na Vlasini, a to ne bi uradio ni okupator kada se povlači sa teritorije koju je držao. Razlog je bio da bi sve to prodali sami sebi. Ali da bi ipak, kako tako uradili, po njima u skladu sa Zakonom. Vrlo je prosto. Razruši se i uništi sve, dovede sudski veštak da proceni imovinu ali u takvom stanju. Donese se odluka na Skupštini preduzeća da se imovina otuđi. Tako se i uradi, ali se oglasi prodaja u Vranjskoj Slobodnoj reči sa tiražom od 5 primeraka mesečno, tako da niko nije ni upoznat da se ne bi ni prijavio. Da prodaja navodno ne propadne, ipak je Jupac proda svojim povezanim firmama. Da stvar bude još gora, to Agencija nije smela da dozvoli ali…oni su tek kasnije, kada smo mi tražili, dali nalog poslodavcu da otuđenu imovinu vrati u prvobitno stanje. Međutim to nije urađeno, ali svi iz vrha ćute.

Zamislite 600 dana štrajka, leti na +40 a zimi napolju, na ulici, na - 5 do -15. Čak nas od 01.03.11 ne puštaju ni na uredno prijavljeno štrajkačko mesto. Katastrofa. Inspekcije rada potplaćene, ćute, sudovi spori...mi smo tražili da Skupštinski odbori za privatizaciju i industriju održe sastanke i razmotre naše probleme. Bili su korektni, održali sastanke Odbora, na kojima smo i mi bili prisutni. Tad je doslovce rečeno da se ne dozvoli mešanje politike u privatizaciju, da će Agencija doneti pravu i valjanu odluku, jer su bili u deset provera firme. Kad je Agencija poništila odluku o prodaji, odmah se umešao državni vrh."

Radnici RS Partners PES Surdulica, u štrajku.