Ko je sve i kako čerupao Srbiju poslednjih 13 godina

PLjAČKAŠKE privatizacije, „muvanja“ sa javnim nabakama, zloupotreba povoljnih državnih kredita, pustošenje robnih rezervi, urušavanje banaka, uništavanje društvenih preduzeća zbog atraktivnih lokacija, utaja poreza... Spisak načina na koje je poslednjih decenija čerupana Srbija je poduži, a iznosi neverovatni. Prema procenama istražnih organa, na ovaj ili onaj način, zemlja je samo u poslednjih 13 godina ojađena za oko 100 milijardi evra! Išlo se od banalne krađe državne imovine, kao što je seča šume, do namernog urušavanja vrednosti fabrika i prodaje u bescenje.

Otimanje zemlje

- Država je oštećena za milijarde evra samo u privatizacijama poljoprivrednih kombinata po Vojvodini. Tu su „Agrokombinat“ u Subotici, „Zobnatica“, poljoprivredna preduzeća i zadruge u Feketiću, Lovćencu, Kikindi, Odžacima, Ratkovu, Miletićevu, Brestovcu, Zmajevu, Bačkom Dobrom Polju, Titelu, „Agroruma“... Agencija za privatizaciju je odredila da predmet prodaje ne sme da bude poljoprivredno zemljište, ali je u nekim kombinatima, posle smišljenih stečaja, zemlja prebacivana na privatna lica - kaže naš izvor blizak istražnim organima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić dodaje da je posebno sporno kako su stranci dolazili do najvrednijih oranica u Vojvodini i oko Morave, naročito u slučajevima kada su strane banke preko hipoteka uzimale zemlju. Tako je u ruke drugih državljana prešlo oko 13 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Privatizacija

Najveće pljačke bile su u vezi sa privatizacijom. Danas je trećina privatizacija poništena, trećina je uspela, a trećina preduzeća tavori, pa radnici ili ne dobijaju plate, ili dobijaju na kašičicu, proizvodnja grca, a novi vlasnici čekaju da istekne zakonski rok da izvrše konverziju zemljišta.

- Procene jednog američkog instituta su da je iz zemlje izneta 51 milijarda evra, ali građani nikad neće znati koliko tog novca otpada na privatizacionu pljačku. Iznos je svakako veći od 10 milijardi, jer je jasno da je sve ono što je prodato, a što su generacije stvarale, vredelo više od tri milijarde evra, koliko je Vlada prihodovala od privatizacije - kaže profesor Savić.

Porezi

Posebno urušavanje države „odrađeno je“ preko dugovanja za poreze i doprinose. Dug preduzeća i građana je dostigao 600 milijardi dinara, a u Poreskoj upravi tvrde da je trenutno naplativo samo sedam odsto!

Subvencije i krediti

Resorni ministri imali su, kako kaže prof. Savić, diskreciono pravo da odluče koga i kako će država subvencionisati. Tako se dešavalo da firme zaposle radnike, uzmu od države subvencije, posle nekoliko meseci ih otpuste i zaposle nove, da bi opet uzeli subvencije...

- Tek ćemo se iznenaditi ko je sve dobijao subvencije i kako ih je trošio - upozorava Savić, i dodaje da je jednako dramatična situacija i sa davanjem kredita državnih institucija, recimo Fonda za razvoj, ranije i Garancijskog fonda, gde su po malim kamatnim stopama dobijani krediti koji nisu vraćani.

Umesto da podstaknu regionalni razvoj, mahom su završili u Beogradu, i to u džepovima najbogatijih, a neretko po partijskoj liniji. Od 220 milijardi dinara, dve trećine ili nije još vraćeno ili se vraća sa zakašnjenjem.

Državna pomoć

Ista je priča i sa korišćenjem državne pomoći i kreditima za likvidnost. Savić navodi primer Miškovića i „Delte“, koji su po devet do 12 meseci dugovali malim dobavljačima, a dug je bio oko 600 miliona evra. Umesto da malim preduzećima da pozajmicu, država je dala „Delti“ da namiri dobavljače, ali je diskutabilno gde je novac otišao. Brojni su primeri da su ljudi kupovali kola, jahte i slično.

Javne nabavke

Procene su da se godišnje izgubi kroz provizije i oticanje novca u javnim nabavkama milijarda evra. Prema procenama EU, svaki četvrti dinar iz javnih nabavki završi u privatnim džepovima.

- Državni kapital se ovde traći i kroz nelegalne poslove, ali i kroz dopuštene, ali štetne - kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije“. - Zabranjeni su oni poslovi gde se direktno krši zakonska procedura i sklapaju ugovori bez tendera ili propisuju diskriminatorski uslovi da bi se posao dao određenoj firmi. Legalne, a štetne su nabavke kada se nabavljaju nepotrebne stvari, a dosta ovih poslova je u „sivoj zoni“.

Odštete

U direktno štetne poslove po državu koji ne spadaju u direktnu pljačku, ali nas preskupo koštaju zbog nečije nebrige, bahatosti ili neznanja, Nemanjić svrstava i ogromne odštetne zahteve koje plaćaju javna preduzeća, opštine, republika, bilo po nalogu arbitraža ili međunarodnih sudova. A sve to je moglo da se spreči da su svi odradili svoj deo posla kako treba. Ovde se može svrstati i neuspela reforma pravosuđa koja nas je, po rečima ministra Nikole Selakovića, koštala 15 miliona evra!

- Ogromne odštete plaćamo i po međunarodnim sporazumima i ugovorima, koji su prekriveni velom tajne, a na kraju se ispostavi da je javna imovina oštećna takvim aranžmanom, pa kada ugovor hoćemo da raskinemo, plaćamo odštete - kaže Nenadić.

Fantomi

Organima gonjenja posebne muke zadaju fantomske Firme koje su osnovane na ukradene ili kupljene lične karte, isključivo za pranje para. Kako kaže naš izvor blizak istražnim organima, preduzeća koja peru pare bave se fiktivnim prenosom robe, kupovinom i prodajom, tako da se izbegne porez i PDV, a robu zatim prodaju na crno i izvlače keš.

Putari

Na desetine miliona evra izvučeno je i preko putarskih preduzeća, a najslikovitiji primer je „Nibens grupa“. Princip je sledeći: kupovina jedne firme, izvlačenje keša, uzimanje kredita, gde se kao zalog daje imovina te firme, kredit služi za kupovinu sledećeg preduzeća, i tako još nekoliko puta. „Nibens“ je pokupovao desetak putarskih preduzeća uzimanjem kredita i stavljanjem pod hipoteku prethodno kupljenih firmi. Prema procenama, za 5,5 miliona evra došao je do preduzeća vrednih desetine miliona, a firme iz „Nibens grupe“ sada državi i bankama duguju više od 180 miliona evra!

Imovinska prava i interese Srbije štiti Republičko javno pravobranilaštvo, koje zastupa državu i kao tužioca i kao tuženog. Prema rečima zamenika pravobranioca Savke Mangović, zaštita imovinskih interesa ostvaruje se i kroz zastupanje Srbije kada je tužena, jer se sprečava otuđenje državne imovine i odlivanje para iz budžeta.

Tužilaštvo je podnosilo tužbe za: utvrđenje prava korišćenja i svojine Republike na poljoprivrednom i građevinskom zemljištu; radi iseljenja iz stanova i poslovnog prostora u državnoj svojini; radi poništavanja ugovora; radi vraćanja robe iz republičkih robnih rezervi; radi naplate troškova i dugovanja za pojedine državne organe; radi utvrđivanja potraživanja Republike u postupku stečaja nad privrednim društvima; radi naplate duga na osnovu obaveza koje je država preuzela sporazumima sa poveriocima iz Pariskog i Londonskog kluba; radi preuzetih potraživnja Razvojne banke Vojvodina u stečaju i Slavija banke u stečaju; radi potraživanja po osnovu neosnovanog bogaćenja; radi utvrđenja državnog udela u preduzećima koja još nisu privatizovana...

U 2012. Tužilaštvo je imalo 83.104 parnična predmeta, gde je u 10 odsto država bila tužilac.

PROTIVUSTAVNO

RJP po Zakonu o privatizaciji nije imalo nikakvu nadležnost ni u sprovođenju privatizacije ni u njenom praćenju. Ali ono je blagovremeno ukazivalo na negativne posledice po državnu imovinu Zakona o planiranju i izgradnji (član 103, stav 1), kada je u pitanju način obračuna cene građevinskog zemljišta u državnoj (javnoj) svojini u postupku konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Tako je ogromno građevinsko zemljište prešlo u privatnu svojinu bez ikakve ili uz simboličnu naknadu. Odlukom Ustavnog suda od 10. oktobra ova odredba proglašena je neustavnom. Ovakvo zakonsko rešenje uvećalo je obaveze države u postupku restitucije - kaže Mangović.

NEKOLIKO PRIMERA VELIKOG PLJAČKANJA

* „KOLUBARA“: Šteta se meri desetinama miliona evra zbog angažovanja privatnih mašina za vađenje rude koje su „radile“ i po 25 sati dnevno, a vlasnici firmi zaradili enormno bogatstvo. Za manje pare „Kolubara“ je mogla da kupi sopstvene mašine. Tu je i prodaja uglja preko posrednika drugoj državnoj firmi, umesto direktno, i plaćanje velikih provizija, ali i kupovina zemljišta za širenje kopova mimo tržišne vrednosti.

* AGROBANKA: Kroz malverzacije sa davanjem kredita koji nisu vraćeni banka je oštećena za 84 miliona evra

* RAZVOJNA BANKA VOJVODINE: Pod lupom Tužilaštva za organizovani kriminal zbog spornih kredita. Samo je Dušanu Borovici odobreno 45 kredita od 25 miliona evra bez adekvatnih garancija

* „GALENIKA“: Osumnjičeni se terete da su ovo državno preduzeće oštetili za 34 miliona evra prodajom lekova mimo zakonske procedure

* „AZOTARA“: Procene su da je budžet oštećen za 3,5 milijardi evra zbog nepravilnosti u vezi sa prometom regresiranog đubriva, koje je završilo u privatnim firmama, koje su ga skuplje prodavale

* ROBNE REZERVE: Ministar Rasim Ljajić obelodanio je da je nestalo oko 80.000 tona pšenice i kukuruza, a privatni skladištari su vratili samo oko 13.000 tona pšenice i oko 2.500 tona kukuruza. Šteta je milionska u evrima.