Vodič za dinamizaciju lokalnih Narodnih Skupština u Srbiji

To je telo za participativno (učešće svih članova jednog društva) donošenje odluka u potrazi za konsenzusom. Najbolji argumenti se traže u otvorenoj diskusiji, za donošenje odluke zasnovane na zajedničkoj osnovi različitih mišljenja, umesto potrage za suprotnim pozicijama, kao sto se dešava sa glasanjem. Njen razvoj mora da bude miran, poštujuci svačije mišljenje, ostavljajuci iza sebe predrasude i ideologije.

Jedna skupština ne sme biti fokusirana na ideološka pitanja, vec na praktične stvari; šta nam je kao društvu i pojedincima potrebno? Kako da dodjemo do toga? Skupština je zasnovana na slobodi udruživanja, ako se ne slažete sa odlukom skupštine niste obavezni da je pratite. Svaka osoba je slobodna da radi šta on/ona želi, ali skupština nastoji da sakupi i usmeri kolektivnu inteligenciju i zajedničke linije mišljenja i delovanja. Ona ohrabruje dijalog; hajde da upoznamo jedni druge.

To je način na koji Skupštine donose finalnu odluku o svakom predlogu koji je bio prosleđen. Predlozi su formalno predstavljeni od komisije, radne grupe ili pojedinca. Konsenzus je postignut kada ne postoji pozicija direktno (frontalno) suprotna predstavljenom predlogu.

Svaki predlog bi trebalo da se nađje u ovom formatu:

• Šta je predloženo?
• Zašto je to predloženo?
• Kako bi mogao ovaj predlog da se implementira ako dostigne konsenzus?

То је коnsenzus postignut bez mišljenja protiv njega, odmah: Predlog- Konsenzus

Indirektan konsenzus je konsenzus postignut posle raspravljanja različitih mišljenja protiv predloga koji nje postigao taj konsenzus.

Koraci za praćenje kako bi se postigao indirektni konsenzus:

1. Šta/ Zašto/ Kako

2. Kada moderator (voditelj skupštine) pita: „ Da li postoji mišljenje frontalno (direktno) protiv ovoga (predloga)“, u slučaju da postoje takva mišljenja, „OTVARA SE OKRUGLI STO“ o ovom pitanju.

PRVI KRUG DEBATE otvara predlagač (davalac pomenutog predloga) i koordinatori, i sastoji se od predstavljanja TRI ZA i TRI PROTIV argumenta. Nakon toga, Skupština u celini se pita za mišljenje.

Ako ipak ne bude postignut konsenzus, moderator ce obezbediti potrebno vreme skupštini za dijalog skupštine ( sa svojih sedišta, u manjim grupama, itd). Posle ove kratke diskusije, otvara se drugi krug predstavljanja PREDLOGA ZA KONSENZUS.

 

Ovaj put se glasa za arumente PROTIV čime se iznosi mišljenje o opravdanosti argumenata protiv predloga (kontra argumenata). Ako se glasovima 2/3 većine argumenti protiv odbiju pristupa se usvajanju predloga. 

Ako se oba kruga debate završe bez postignutog konsenzusa:

a) Ako predlog dolazi od Komisije ili Radne Grupe, on se ima vratiti na preformulisanje.
b) Ako predlog dolazi od pojedinca, on/ona treba da prenese predlog nadležnoj komisiji ili radnoj grupi koja ce proceniti njegovu korisnost i preformulisati ga sa namerom da ga predstavi na sledećoj skupštini, gde ce proći kroz isti proces konsenzusa.

I tako opet dok ne bude postignut Realni Konsenzus po tom pitanju.

Potrebno je minimum troje ljudi zaduženih za olakšavanje i/ili korišćenje fizičkih alata za adekvatno pristupanje Skupštini. Tim dizajnira Situacionu Mapu* na podu sa ciljem da organizuje prostor i napravi prolaze kako bi omogucio kretanje ljudi. Oni kontrolišu sistem Razglasa; nude stolice ili sedišta za osobe sa posebnim potrebama; obezbeđuju učesnike sa vodom ili suncobranima / kišobranima u slučaju visokih temperatura ili dugog izlaganja suncu, itd.

Oni su grupa formirana od strane svakog čoveka koji prisustvuje Skupštini, od dinamizacionog tima i članova komisija i radnih grupa. Oni su razlog postojanja (raison d’être) Skupštine; njeno poreklo i njen najvažniji cilj. Svi smo odgovorni za dinamizaciju i izgradnju u okviru Skupštine.

Funkcija Skupštine Ljudi; oni slušaju različite govornike, oni učestvuju aktivno u debati kroz promenu govornika; oni mogu pokretati individualne predloge ili subjektivne ocene u toku tačke dnevnog reda ”Ostalih Pitanja” (što se najčešće ostavlja za poslednji deo dnevnog reda skupštine), ako su predhodno zatražili to od “davaoca reda na govore/odgovore”.

Dve do četiri osobe (zavisno od broja okupljenih ljudi) sede medju Narodnom Skupštinom i pored prolaza. Preporučuje se da oni nose neke oznake da bi se lakše identifikovali. Oni nose oznaku sa rečima “ Zahtev za Govor” (koordinator govora), koju oni podižu da bi bila više vidljiva, posebno na kraju svake intervencije (govora/odgovora). Oni su odgovorni za vođenje beleški svakog “Zahteva za Govor“.

U cilju ubrzavanja procesa i izbegavanja poremećaja u debati, “Davaoci Vremena za Govor” postavljaju sledeća pitanja osobi koja je zatražila to pravo:

(Osim zabeleške "Zahteva za Govor")

1) Da li se to odnosi na temu o kojoj raspravljamo? (podsećajući ih na konkretnu temu o kojoj se raspravlja)

2) Da li je to direktan odgovor na ono što je rečeno?

3) Da li je ZA ili PROTIV

Na osnovu ovih informacija, “Davaoc reda za govor” će zaključiti da li prenosi ovaj odgovor “ Koordinacionom Timu Vremena za Govor” ili (ako odgovor nije direktno povezan sa temom) on/ona pribeležava ime osobe da bude uključena u tačku dnevnog reda “Ostala Pitanja”( tačka dnevnog reda koja nema rundu odgovora). U ovom slucaju, ona/on će informisati čoveka iz skupštine o dostupnim platformama za debatu i razmišljanje (platforme, “iz ugla govornika”, radne grupe itd).

Ovaj tim zahteva pomirljiv, pozitivan, neutralan i strpljiv profil osoba. Oni su takodje zaduženi za olakšavanje oslobađanja moderatora (voditelja) diskusije. Koliko je to moguće, ovaj tim treba da daje prednost ljudima koji nisu imali još prilike da govore.

Česta greška “Davaoca Reda za Govor” je da objavi zatvaranje vremena za razgovor na svaku temu bez davanja dovoljno vremena za reakciju ljudi na temu. Preporučljivo je da upravljaju vremenom putem zdravog razuma da bi se izbegao neograničen broj “Vremena za Govor” (Govornih Vremena).

Jedna osoba (ili dve), u bliskoj i stalnoj komunikaciji sa “Timom za Uključivanje u Govor/Odgovor”, zadužena za vođenje beleški o različitim zahtevima za govor/odgovor koji dolaze i koji određuju red govornika, poziva se u moderatorski (voditeljski) prostor. U slučaju da se nalazi u središtu otvorene debate, posebno kada je ona “zagrejana”, oni obaveštavaju i koordiniraju nerešene zahteve govora/odgovora da bi se izbeglo ponavljanje iste poruke, i da bi se posredovalo između sličnih stavova tako da oni predstavljaju ujedinjenu poruku u moderatorskom (voditeljskom) prostoru koji sumira njihove zajedničke sadrzaje.

Koordinatori služe kao formalni filteri, a ni u kom slučaju ne bi trebalo da procenjuju ili sude o sadržaju svakog govora. Da bi se osiguralo da se oni koji govore drže teme, koordinatori bi trebalo da ih podsete na specifičnu temu diskusije, a ako govor nije direktno povezan, informisati o ostalim prigodnijim platformama za debatu i razmišljanje ( “iz ugla govornika”, radne grupe, itd). Prihvaćene govore koordinatori će uvrstiti u dogovoreni red i obavestiti moderatora (voditelja), koji ce zvati govornike na podijum predočenim redosledom.

Dve ili tri osobe pružaju podršku moderatoru. Oni su jedini koji ce direktno komunicirati sa moderatorom kako bi garantovali njenu/njegovu koncentraciju i nepristrasnost. Nalaze se blizu moderatorovog prostora. Oni su zaduženi da moderatoru pomognu u sintetizovanju (sjedinjavanju) i reformulaciji predloga na objektivan i nepristrasan način. Oni pomažu u olakšavanju informacija koje pristižu od “Koordinatora” do moderatora kako bi se osigurao korektan redosled u dozvoljavanju različitih “intervencija” (govora/odgovora). Oni su zaduženi da se izbegne da bilo koji učesnik Skupštine omete moderatora, i moraju da pomognu onima koji imaju probleme u izražavanju kada se obraćaju javnosti. Oni će obezbediti moderatoru da zna da li postoji bilo kakva zloupotreba u rečniku, neka greška u sintezi (sažetku) svake intervencije (govora/odgovora), informisati moderatora o postojanju bilo kakvog pitanja u poslednjem minutu, pomoći moderatoru da se fokusira na DNEVNI RED ako je potrebno itd.

Kod izuzetno velikih Skupština takođe će postojati “ Najbliži pomoćnik( Osoba za olakšavanje tog posla), koja će organizovati na još precizniji način smernice za moderatora.

Jedna bitna podrška pozitivnom rezultatu Skupštine mogla bi biti uvođenje jednog ili više ljudi fokusiranih na direktne intervencije(govore/odgovore), ukoliko postoji bilo kakvo “stanje pripravnosti” zbog pregrevanja diskusije, ili ako pitanje o kome se raspravlja bude “praćeno sa strane” (vodjenje paralelnih diskusija). Njihova uloga će biti da potsećaju Skupštinu na važnost Kolektivnog Mišljenja, važnosti Aktivnog Slušanja i značenja Konsenzusa.

Jedan ili više ljudi – koji će se smenjivati ako je potrebno zavisno od broja učesnika ili tenzije izgrađene na skupštini. Tim za moderaciju kao celina bice zadužen za odlučivanje kako i kada će smena moderatora nastupiti kako bi se omogućio nesmetan rad Skupština. Moderatoru će biti dozvoljeno da traži smenu. Moderator mora biti siguran da Skupština teče glatko; ujediniti želje skupštine radije nego pratiti striktan protokol. Idealno bi bilo kada bi se moderator menjao stalno – svi mi moramo poštovati jedni druge.

Moderatori su odgovorni za:

- Dobrodošlicu prisutnima
- Informisanje o prirodi skupštine i osnovama funkcionisanja
- Predstavljanje dinamizacionih grupa i njihovih uloga
- Vođenje na pozitivan i pomirljiv način svih mogućih neslaganja, bez postavljanja nje/njega niti za niti protiv
- Izveštavanje o razvoju 'za i protiv' argumenata u svakom krugu indirektnog konsenzusa
- Ukratko sumiranje svih intervencija tokom kruga debate, kao i onih intervencija koje to zahtevaju
- Prolaženje kroz postignut konsenzus isto kao što je navedeno u evidenciji.

Oni će, takođe, davati pravo glasa učesnicima koji su signalizirali ako govornik nije bio svestan njih – preporučljivo je da ostali učesnici ne budu ti koji će to raditi – ako je moguće – sve dok se intervencija ne završi tako da ne utiču na tok same intervencije.

Moderator je takođe zadužen za doprinošenje kulminisanju tečnosti i pozitivne razmene misli na najobjektivniji mogući nacin. Ako zatreba, moderator može da ublaži odredjene tenzije potsećajući na pozitivne vrednosti koje svaka debata ima na pokret, i podsticati učesnike u cilju povećanja njihovog učešća i dobrog raspoloženja. Ako je potrebno moderator može biti zamenjen ako postoji peticija od skupštine koja dostiže konsenzus. Skupština mora uvek biti obaveštena o svemu što grupa za moderisanje razmatra nezvanično, kako bi se promovisala transparentnost.

Jedna ili dve osobe zadužene za prevođenje na znakovni jezik svake izgovorene intervencije u skupštini. Oni su takođe podrška ljudima za prevođenje intervencija od ljudi sa oštećenjima sluha i/ili govora koji takođe imaju osobu za pomoć koja sedi pored njih. Da bi im se olakšao zadatak, važno je ne prekidati ih i govoriti koliko god moguće sporije. U slučaju da se nalaze direktno pod udarom sunca/kiše, tim logistike će postaviti dva volontera iza njih kako bi im obezbedili odgovarajuću senku ili zaklon.

Dvoje ljudi je zaduženo za vođenje beležaka o svakoj intervenciji (govor/odgovor) bez pisanog plana. U slučaju konsenzusnog rešenja, oni bi mogli da traže ponavljanje usvojenih ideja ili tačaka za ratifikovanje od strane Skupštine, kako bi bile formulisane korektno. Uobičajeno, jedna osoba vodi beleške rukom dok druga kuca ( na kompjuteru), kako bi mogli da uporede dva dokumenta, u slučaju da bude potrebno. Ako se volonteri zapisničkog tima nalaze direktno na suncu ili na kiši, logistički tim će poslati dva volontera sa suncobranima/kišobranima iza leđa zapisničara kako bi im obezbedili odgovarajuću senku/zaklon. Glavne tačke konsenzusa treba čitati na kraju zasedanja da bi bile jasne.

Predlog – Mapa lokacije za dinamizacione timove svake skupštine

Dnevni red je rezime svih tema koje ce biti razmatrane od strane Skupštine. Njegov cilj je da se izbegne bilo kakvo zaboravljanje važnih tema, da se održi red u izlaganjima i da se predvidi maksimalno vreme koje se može dati svakom predmetu/temi. Sastavljen je i organizovan od strane Dinamizacionog tima i mora biti potpuno jasan. Licima za davanje prava na govor jer će ovo biti njihov osnovni vodič sadržaja. Komisija za Dinamizaciju Skupština nikada neće procenjivati ili odlučivati sadržaj dnevnog reda; oni će samo da naprave red u sadrzaju konsenzusom sa predstavnicima svake komisije i radne grupe prisutne na pripremi sastanka.

To je putokaz sa glavnim crtama za bavljenje na Skupštini i preporučljivo je da bude pročitan na početku skupštine kako bi učesnici bili informisani i uključeni. Sa iskustvom svake Skupštine dizajn ove liste ce se poboljšavati uzimajući u obzir koji su aspekti manje ili više relativni.

Preporučujemo da se, po sastavljanju dnevnog reda, utvrde vremenski okviri uzimajući u obzir broj predmeta i broj ljudi na Skupštini. Ako je predugačak, izgubićemo koncentraciju i bićemo neproduktivni.

1. Dobrodošlica i Pozitivna Prezentacija. Skupština je efikasna proslava ili Snaga Naroda.

2. Rezime prethodnih konsenzusa i nezavršenih tema sa predhodnih Skupština.

3.Prezentacija Dinamizacijskog tima za taj dan. Uloga svake osobe.

4. Objašnjenje koncepta „Skupštine“. „Mi ne glasamo, mi tražimo konsenzus“.

5. Objašnjenje koncepta „Konsenzusa“ (direktnog i indirektnog). Objašnjenje procesa postizanja indirektnog konsenzusa.

6. Primeri za Koordinaciju Vremena Govora i Pomaganja tokom skupštine.

7. Podsećanje na „Uobičajene znakove“ za uobičajeno izražavanje i sugestije za verbalno izražavanje u skladu sa konsenzusom Generalne (Osnivačke) Skupštine.

8. Informativno čitanje Dnevnog reda.

9. Uključenje komisija i Radnih Grupa koje nemaju predloge za koje je potreban Skupštinski konsenzus. Poželjno je da portparol svake Komisije i Radne Grupe prisustvuje prethodnom pripremnom sastanku u cilju boljeg organizovanja tačaka dnevnog reda.

10.Uključenje Komisija i Radnih Grupa sa predlozima za Skupštinu. Ako se ne postigne direktan konsenzus, red za govor/argumentaciju se otvara. Zapamtite: postoje najviše dva kruga debate (grupe od troje) koje brane svoje pozicije i/ili nalaze zajedničku tačku. U zagrejanim debatama postoji mogucnost da napravimo prostor za zajedničku refleksiju (zajedničku konsultaciju) i ako posle dva kruga konsenzus ne bude postignut, predlog će biti razmatran na sledećoj Skupštini.

11.VAŽNA OBAVEŠTENJA: Pozivi, informacije od opšteg interesa, poslednje vesti itd.

12.OSTALE TAČKE DNEVNOG REDA (OTDR) krug. Tokom ove runde red za vreme za govor za debate neće biti otvarano. To su još informacije koje mogu biti odmah ratifikovane ili se direktno prenose relevantnim Komisijama ili Radnim Grupama. ( PAŽNJA! Pre objavljivanja zatvaranja vremena za govore OTDR, ako je potrebno zbog umora ili vemenskih ograničenja, ta skupština ljudi će biti obaveštena I dati prioritet za narednu skupstinu na OTDR redu za govor.)

13.Zaključci i poziv za sledeću Skupštinu.

14. Motivaciona poruka i potsetnik za ono što nas okuplja. Ovaj deo može uključivati jedinstven izraz za završetak u pozitivnom tonu; čitanje pesme, vest, inspirativan tekst, itd.

15.Dovidjenja i hvala (+ KRATKA OHRABRUJUĆA PORUKA)

To je način društvene organizacije koji podrazumeva jednakost svake osobe koja učestvuje unutar grupe ili društva. Hijerarhija ne postoji i to je u suprotnosti sa vertikalnim organizacijama u kojim neki ljudi donose odluke dok drugi rade u skladu sa njima. Metod koji se koristi u načinu rada horizontalne organizacije društva ili grupa je skupštinski metod.

Skupština je prostor za susretanje JEDNAKIH medju ljudima sa zajedničkim ciljevima. Skupština može služiti sledećim ciljevima:

Informisanje

Ljudi koji participuju predstavljaju informacije od zajedničkog interesa. Nema rasprave.

Razmišljanje

Ljudi misle svi zajedno u vezi tema, situacija, problema. Informacije moraju biti date, ali nikakva odluka ne treba da se donosi u tom trenutku.

Odlučivanje

To podrazumeva da grupa mora doneti zaključak ili zajedničko rešenje u vezi sa pitanjem koje je pokrenuto. Da bi se ovo postiglo, oba predhodna koraka moraju biti napravljena – posedovati informaciju i razmisliti o tome – da bi se postigao konsenzus.

Konsenzus je kolektivno pripremanje rešenja ili odluka u vezi sa zajedničkim pitanjem. To nije priprema predloga koji obuhvata sve individualne potrebe, nego sinteza svih pojedinačnih mišljenja koja će dovesti do najbolje moguće opcije kako bi se postigao zajednički cilj grupe.

To podrazumeva:

- Uvek imati u vidu zajednički cilj grupe.

- Biti svestan da će bilo kakvo „kolektivno mišljenje“ nastati samo iz doprinosa i znanja svakog pojedinca, sto znači da su komuniciranje, slušanje i poštovanje individulnog mišljenja neophodni.

- Znati da se ne radi o nadmetanju, vec o zajedničkom građenju.

- Znati da je proces zahteva vremena i neophodne korake kako bi se rešio.

Neophodni koraci za praćenje su:

- Stvoriti kolektivnu kulminaciju opuštanja, slušanja, poštovanja i bliskosti unutar grupe.

- Biti vrlo jasan sa zadacima u ruci.

- Dati sve informacije od svakog pojedinca i podgrupa tako da služe kao elementi za analizu razmišljanja/misli.

- Razmisliti o tome.

- Započeti izgradnju predloga od zajedničke osnove.

- Napredovati korak po korak u izradi predloga kroz kolektivno razmišljanje.

- Proslaviti postignuti dogovor.

To je manje-više ono što izlazi iz sinteze umova i individualnih mišljenja – nije eklektični zbir, već sinteza. Individualni umovi podešeni za opšte dobro, da stvore od razlika, da se razlike shvate kao nešto što obogaćuje zajedničke ideje.

To podrazumeva:

- Osećati se kao deo celine.
- Dopuštati drugima da vas "istražuju"
- Nemanje osećaja da su drugi protivnici, vec deo celine u jednakom odnosu.
- Poštovanje mišljenja drugih, ne zbog discipline, već zato što želite.
- Imati pozitivan stav da bi mogli da uvidimo ono šta nas ujedinjuje, a ne ono što nas razdvaja.
- Biti na korist, umesto protiv
- Verujući unapred da će me drugi obogatiti.
- Ne reagovati odmah, vec dopuštati da ono što drugi imaju da kažu pronalazim u sebi.