Talin - prva evropska prestonica sa besplatnim javnim prevozom
Talin, glavni grad Estonije sa preko 400 hiljada stanovnika, ( Beograd 1.340.000) je od 1. januara 2013 godine postao prva Evropska prestonica sa 100% subvencionisanim javnim prevozom, to jest, besplatnim javnim prevozom za svoje građane (2) . Za inicijativu, koja je pokrenuta početkom prošle godine, od strane gradonačelnika grada Talina, na referendumu održanom pre par meseci glasalo je više od 75% ljudi koji su izašli na glasanje. Sve teža ekonomska situacija i sve veća zagađenost automobilskim gasovima i bukom su osnovni razlozi pokretanja ove inicijative.
SOCIJALNI RAZLOZI Inicijativa je potekla zbog sve teže ekonomske krize koja potresa i ovu zemlju. Smatra se da će se ovom inicijativom dovesti u bolji položaj socijalno najugroženiji građani Talina i na taj način omogućiti im slobodno kretanje, lakšu socijalizaciju i pristup radnim mestima. Na ovaj način želi se i rasteretiti ionako oskudan kućni budžet građana Talina i time omogućiti poboljšanje kvaliteta života. Ovo dovodi Talin u poziciju jednog od socijalno najnaprednijih gradova na svetu.
EKOLOŠKI RAZLOZI Ideja o Evropskoj Zelenoj prestonici je rođena u Talinu još 2006. godine. Dugoročni cilj uvođenja besplatnog javnog prevoza je korak ka stvaranju "zelene" prestonice i još jedan očigledan doprinos zaštiti zaštiti čovekove okoline imajući u vidu cilj smanjenja broja automobila u saobraćaju, dok će građani uživati u čistijem vazduhu i manje zagađenja bukom (3). Iako je više malih i gradova srednje veličine već prešlo na sistem besplatnog javnog prevoza, Tallinn je definitivno postavio primer i otvorio put za druge Evropske prestonice da se priključe inicijativi. Ovim potezom, Talin je ušao u sam vrh ekološki najnaprednijih "zelenih" prestonica.
EKONOMSKI RAZLOZI Iako nepotpuni, podaci o ekonomskoj opravdanosti uvođenja besplatnog javnog prevoza iz Haselta i drugih gradova govore da je ova mera dovela do povećanje potrošnje u drugim oblastima i time donela dodatni prihod zajednici pomažući ukupan ekonomski razvoji (4). Osim toga, uvođenje kvalitetnog i besplatnog javnog prevoza cilja na smanjenje upotrebe automobila i time smanjenjem zavisnosti i uvoza fosilnih goriva, čime se smanjuje i spoljnotrgovinski deficit, a zajednice postaju održivije i manje zavisne od stanja u snabdevanju i cene nafte na svetskom tržištu.
PODACI O DIREKTNIM I INDIREKTNIM TROŠKOVIMA I POSLEDICAMA POSTOJEĆEG STANJA U TRANSPORTU
Više studija objavljenih u zemlji i inostranstvu govore o posledicama i troškovima automobilske (ne)kulture po ljudsko zdravlje i privredu. Ovo su neki podaci.
U direktne troškove spadaju posledice lečenja posledica saobraćajnih nesreća koje su prema procenama WHO, 2009. godine koštale zdravstvo Velike Britanije oko 700 miliona eura i privredu oko 9 milijardi eura (5). U jednom domaćem istraživanju, obavljenom na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ti troškovi u Srbiji su prema međunarodnim standardima procenjeni na oko 3,5 milijardi eura (6). Najnovija istraživanja Drezdenskog instituta za ekologiju transporta govore da godišnje posledice zagađenja, saobraćajnih nesreća itd sektora transporta u EU iznose 750 evra po stanovniku, uključujući i tek rođenu decu. Imajući u vidu starost auromobila u Srbiji, stanje puteva, kvalitet goriva I ostale parametre, ovi troškovi u Srbiji su i duplo veći.
Indirektni troškovi, kao što su humani troškovi (naruženje tela, pretrpljene strah, bol i traume se ne mogu izračunati. Takođe, ne postoje podaci o indirektnim troškovima posledica automobilske (ne)kulture kao što su bolesti kardiovaskularnog i nervnog sistema direktno izazvanih zagađenjem vazduha i bukom. U bolesti indirektno izazvane automobilskim nekulturom spada delimično i gojaznost koja je posledica manjeg kretanja, to jest, povećanog korišćenja automobila.
IDEJA o uvođenju besplatnog javnog prevoza iz socijalnih i ekoloških razloga nije ništa novo. Ovo je važan korak na putu ka stvaranju samoodrživih zajednica, koji je veliki broj gradova, malih i velikih, u Evropi i ostatku sveta prepoznao. Uvođenje besplatnog javnog prevoza se pokazalo kao izuzetno dobra ekonomska, ekološka i socijalna mera (7). U poslednjih 20tak godina ova ideja dobija sve veći broj pristalica u manjim gradićima (8),(9), ali od prošle godine su i neki veći gradovi uveli ovu meru. Tako su 10. oktobra građani Chengdua, grada sa oko 14 miliona stanovnika u kineskoj provinciji Sichuan, uveli besplatan javni prevoz u gradskom centru radi smanjenja saobraćajnih gužvi i zagađenja (10),(11). Odmah potom su i građani drugih gradovi u Kini, Nanjing, Ningbo i Shenzhen pozvali na uvođenje ove vrste olakšica u njihova gradove (12).
PLANIRANJE I PRIPREME ZA UVOĐENJE BESPLATNOG JAVNOG PREVOZA U TALINU
Prvo je prošle godine, radi navodnog smanjenja troškova štampanja karata )stranci plaćaju karte) za potrebe javnog prevoza u Talinu uveden kontraverzni sistem e-ticketinga (sistem elektronksih karata o kome ove nedelje treba da se izjasne Estonski organi zaduženi za zaštitu podataka građana o čemu ćemo pisati u sledećem artiklu), skoro identičnom famoznom Bus Plus-u (13). Ovaj sistem, identičan onom u Beogradu, godišnje košta građane Talina dvadeset puta manje manje nego što isti takav sistem košta Beograđane.
Nasuprot Beogradskoj javnoj upravi, koja je bez ikakve javne diskusije odlučila da sklopi ugovor o preskupom iznajmljivanju i ugradnji opreme za sistem e-ticketinga i time omogućila monopolski položaj (500 eura vrednoj) privatnoj firmi APEX u prodaji karata za javni prevoz, kojim je dodatno opterećen budžet javnog prevoza za 8,53%, javna uprava grada Talina se odlučila na ovaj korak kroz samostalno finansiranje u cilju smanjenja troškova štampanja papirnih karata i posledično smanjenja troškova finansiranja javnog prevoza, kao i lakšeg planiranja razvoja mreže javnog prevoza.
Pozitivni rezultati uvođenja besplatnog javnog prevoza u Belgiji, Francuskoj i drugim Evropskim gradovima, sa kojima je kabinet gradonačelnika Talina bio dobro upoznat, bili su razlog za pokretanje ove inicijative 2010. godine i u Talinu. Tako je počela promocija ove inicijative i javna diskusija koja se završila raspisivanjem referenduma i usvajanjem ove inicijative. Tokom prošle godine je tim uspostavljen stalni kontakt sa gradovima koji imaju sistem besplatnog javnog prevoza i institucijama koje se bave ovim pitanjem i tim povodom organizovane i tri međunarodne konferencije na temu besplatnog javnog prevoza (14).
TROŠKOVI FINANSIRANJA UVOĐENJA BESPLATNOG JAVNOG PREVOZA U TALINU
Godišnji troškovi rada javnog prevoza iznose oko 53 miliona eura, (sa obzirom na broj vozila javnog prevoza u Beogradu su ti troškovi nesrzmerno veći i iznose oko 160 miliona evra), a od prodaje karata se ostvaruje samo 27% (14,3 miliona) prihoda, dok se ostatak finansira kao i u većini svetskih metropola, iz gradskog budžeta. U Beogradu se troškovi finansiranja javnog prevoza kreću oko 150 miliona eura godišnje. Od prodaje karata se ostvaruje samo oko 15% prihoda (oko 25 miliona eura), ostatak od 70% se finansira izdvajanjima građana u budžet grada i oko 15% troškova se pokriva izdvajanjima reklamnog prostora na stajalištima, u i na vozilima javnog prevoza.
Imajuću u vidu podatak da je Beograd ima preko milion i po stanovnika i još veći procenat subvencionisanja javnog prevoza, Beograđani se nalaze u još povoljnijoj situaciji što se tiče mogućnosti dofinansiranja i uvođenja besplatnog javnog prevoza.
OSNOVNI PODACI O JAVNOM PREVOZU (Tallinn - Beograd)
Mreža linija -ukupno: TALIN - 744 km ; BEOGRAD - 1880 km
Broj linija: Tramvajskih Trolejbuskih Autobuskih Ukupan broj vozila
Tallin: - 4 - 8 - 55 - 570
(sva vozila su u vlasništvu javnih preduzeća)
Beograd: - 11 - 7 - 118 - 1340 (*)
( 943 vozila u vlasništvu GSPa (15) od toga 800 autobusa (20) samo 697 radi (21) i 397 privatnih autobusa (16)
(*) Primedba autora: Najveći zabeleženi broj vozila na ulicama Beograda u decembru 2012. godine je 1327 vozila. Sa obzirom da Beograd ima malo više od dva puta više vozila na ulicama, da je cena rada daleko ispod cene rada u Estoniji i da je sa o oko 2,5 puta veći radijus pokrivenosti javnim prevozom u Beogradu, računica pokazuje da su troškovi funkcionisanja javnog prevoza u Beogradu veći od istih u Talinu za oko 40 miliona evra godišnje.
PLANIRANI IZVORI FINANSIRANJA UVOĐENJA BESPLATNOG JAVNOG PREVOZA U TALINU
- Spajanje dva opštinska javno transportna preduzeća - Ušteda preko 10 milona eura
- Novi stanovnici - Oni koji žive/rade u Talinu, će imati još jedan jak motiv da registruju ovaj grad kao mesto stanovanja, povećavajući time prihod i gradsku kasu od ličnog poreza. Tačnu veličinu prihoda je teško proceniti.
- Investicije u vodovodnu i kanalizacionu mrežu - U 2013 će se zbog smanjenja ulaganja u razvoj vodovodne i kanalizacione mreže osloboditi dodatnih 8 miliona eura.
- Vozači automobila - Širenjem mreže plaćanja parking prostora i podizanjem tarife.
MOGUĆNI DODATNI IZVORI PRIHODA ZA FINASIRANJE JAVNOG PREVOZA
- Uvođenje transportne takse po uzoru na francuski model finansiranje je jedan od provereno dobrih i stabilnih načina finansiranja kojim se u Francuskoj pokriva oko 50% svih troškova javnog prevoza. Transportnu taksu plaćaju poslodavci po svakom zaposlenom radniku i ona iznosi od 0,9 do 1,9%. S obzirom na razliku u visini primanja između Francuske i Srbije ovaj iznos bi u Srbiji mogao biti veći ili bi se visina mesečne nadoknade za taksu mogla određivati na osnovu potreba javnog prevoza. Taksomm od oko 2700 dinara mesečno po svakom zaposlenom mogli bi se pokriti svi troškovi javnog prevoza u Beogradu. Time bi nestala potreba za sistemom naplate i kontrole karata, a javni prevoz bi time postao slobodan za korišćenje
- Svi vozači automomobila plaćaju registraciju, osiguranje, i akcizu na gorivo. Izdvajanjem jednog dela prihoda po ovom osnovu mogli bi smo pokriti ogroman deo troškova rada javnog prevoza a korisnici automobila bi mogli slobodno da koriste javni prevoz što bi u nekim slučajevima dovelo do toga da svoje automobile zamene korišćenjem javnog prevoza.
- Zbog povećanog obima transporta putnika i atraktivnosti javnog prevoza realno je očekivati i porast prihoda od reklama u i na vozilima javnog prevoza.
- Zbog smanjenja izdvajanja iz kućnog budžeta za usluge korišćenje javnog prevoza realno je očekivati povećanja potrošnje u drugim oblastima čime će se povećati i priliv novca u budžet na osnovu povećanja prometa.
- Uvođenjem alternativnih, čistijih i obnovljivih goriva za pogon vozila javnog prevoza (bio-metan, sunčeva energija itd) je moguće iskoristiti lokalne, inače toksične otpadne materije organskog porekla, pretvoriti ih u resurse i time stvoriti samoodrživ javni prevoz.
- Dodatnim merama za smanjenje broja automobila; restrikcijama ulaska u centar grada ili naplatom ulaska vozila u grad je moguće stvoriti dodatan izvor prihoda i na taj način smanjiti potrošnju i uvoz goriva, i zavisnost od istih.
MOGUĆI DODATNI NAČINI UŠTEDE I SMANJENJA ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE
- Investiranje u javni prevoz Vs. investiranje u skupocenu saobraćajnu infrastrukturu Smanjen broj automobila i time potreba za izgradnjom skupocene saobraćajne infrastrukture je realan rezultat stvaranja modernog, tačnog i kvalitetnog javnog prevoza.
- Potpuno ukidanje sistema naplate i kontrole karata. Naplata karata kao način finansiranja javnog prevoza je relikt iz 19 veka kada je osnovan prvi sistem javnog prevoza sa fiksnim trasama i vremenom polaska u Nantu u Francuskoj. Ovaj sistem, u vlasništvu privatne firme, građane Beograda dodatno košta preko milijardu dinara godišnje.
- Alternativna goriva Mnogi Evropski gradovi su odavno prešli na upotrebu bio-metana, dobijenog iz komunalnog smeća i industrijskog otpada, za pokretanje javnog prevoza i ostalih javnih službi (17). Time su, osim kapturacije (hvatanja) ogromnih količina metan gasa koji nastaje raspadom otpada organskog porekla i smanjenja emisije štetnih gasova odbacivanjem iz upotrebe vozila na pogon na fosilna goriva, iskoristili ovaj besplatni resurs kao pogonsko gorivo za javni prevoz i potpuno prirodno đubrivo za poljoprivredu čime su dodatno smanjili troškove finansiranja rada javnog prevoza (18). Po nekim analizama urađenim u Srbiji na svakih pređenih 100.000 km (koje svaki autobus napravi u roku od malo više od godinu dana), samo razlikom u ceni fosilnog goriva i biogasa bi moglo da se uštedi za još jedan novi autobus (19). Dodatna korist i prihod od potpuno prirodnog đubriva su takođe značajni kako za finansiranje javnog prevoza, tako i za poljoprivredu.
- Proširivanje trolejbuske mreže , jer su potrebna najmanja ulaganja, zajedno sa korišćenjem obnovljivih izvora energije za svrhu pokretanja istih, se može dodatno smanjiti zagađenje životne sredine, troškovi zagađenja i troškovi finansiranja javnog prevoza.
- Razvoj biciklističke mreže i potrebne infrastrukture može biti sjajan podstrek smanjenju zagađenja, poboljšanju zdravlja i stvaranju održivijih zajednica.
- Davanje posebnih olakšica i beneficija taksistima, koji su sastavni deo javnog prevoza; od olakšica za nabavku novih automobila na CNG dobijen iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla čime bi se drastično smanjili troškovi rada, do ukidanja taksi za ulazak u grad i restrikcije ullaska u grad. Time bi se dodatno podstaklo smanjenje upotrebe automobila, smanjilo zagađenje i kod zahtevnijih korisnika podstaklo korišćenje taksi vozila čime bi se i ovaj sektor doveo u povoljniji položaj.
Više nije pitanje da li je moguće uvesti besplatan javni prevoz za sve građane. Pitanje je da li želite Beograd pod BUS PLUS terorom ili Beograd kao još jednu socijalno, ekološki i ekonomski visokorazvijenu Evropsku metropolu sa kvalitetnim i besplatnim javnim prevozom?
Autor: Petar Stanić, (aktivista neformalne građanske inicijative 99% i jedan od pokretača inicijative za uvođenje slobodnog ili za sve korisnike besplatnog javnog prevoza u Beogradu i Srbiji)
(2) http://news.err.ee/society/7cc31fe7-5bb5-4b23-b536-c5cfe835bb80
(3) http://www.neurope.eu/article/tallinn-free-public-transport
(6) http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=511808
(7) http://www.99posto.org/srpski/gde-besplatan-javni-prevoz-ve-postoji
(8) http://www.99posto.org/srpski/kako-funkcionie-besplatan-javni-prevoz
(9) http://freepublictransports.com/city/
(10)http://farefreenz.blogspot.com/2012/10/china-is-switching-to-public-transport.html
(11) http://farefreenz.blogspot.com/2012/10/free-bus-service-in-chengdu-triggers.html
(12) http://farefreenz.blogspot.com/2012/10/chine-makes-bus-travel-free-to.html
(13) http://www.tourism.tallinn.ee/eng/fpage/travelplanning/transportation/public_transport_changes
(14) http://www.tallinn.ee/eng/tasutauhistransport/Conferences
(16) http://www.pressonline.rs/info/politika/65586/na-ulicama-1340-vozila-javnog-prevoza.html
(17) http://www.99posto.org/srpski/jedna-jabuka-dnevno-pokree-autobuse
(18) http://www.youtube.com/watch?v=-j3dv4e2HCo&feature=youtu.be
(20) http://www.gsp.rs/statistika1.htm
(21) http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/manje_privatnih_autobusa.83.html?news_id=9241