OSNOVNI PODACI O NAČINU FINASIRANJA JAVNOG PREVOZA I PREDLOG ZA PROMENU NAČINA NJEGOVOG FINASIRANJA
- Javni prevoz subvencionišemo sa preko 80% mi građani kroz uplate poreza i dažbina u budžet našeg Grada.
PS. Javni prevoz se subvencioniše u celom svetu. Zbog sve gore ekonomske i ekološke krize u sve većem broju gradova javni prevoz se subvencioniše 100%, to jest, besplatan je za njegove korisnike. Saznajte više na : www.freepublictransports.com
- Vlasnici APEX-a (BusPlusa) su (zvanično) u 2012 i 2013 imali dve milijarde dinara prihoda od prodaje i štampanja karata. To je15% godišnjih troškova rada celokupnog javnog prevoza.
- Sa tim novcem smo mogli do sada da pokrenemo fabriku i napravimo preko 100 autobusa.
- Još najmanje toliko se izvlači kroz štetne ugovore za oglašavanje u/na vozilima javnog prevoza i stajalištima.
- Kroz preskupi najam privatnih autobusa i napumpane fakture izgubimo nekoliko milijardi dinara godišnje.
PS. Privatni prevoznici dobijaju istu količinu novca kao i GSP, a obavljaju 1/3 svog prevoza. GSP pruža i mnoge druge usluge bitne za svakodnevno funkcionisanje sistema javnog prevoza.
-Kada bi sva preduzeća i institucije uplaćivale korišćenje usluge javnog prevoza zaposlenima direktno u fond za javni prevoz, on bi već sad bio 100% subvencionisan, nezaposleni, studenti i đaci bi ga mogli koristiti besplatno i prestala bi potrebe za bilo kakvim sistemom naplate javnog prevoza.
- Prelaskom na biogas (CNG) dobijen iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla troškove nabavke energenata za javni prevoz možemo smanjiti za 50%.
- Posle 5 godina bismo imali skoro besplatno pogonsko gorivo za javni prevoz, a emisiju štetnih gasova momentalno di smo smanjili za 160.000 tona CO2/godišnje.
- Preradom smeća i otpada organskog porekla problem njihovog neadekvatnog skladištenja možemo pretvoriti u izvor energije i napravili uštedu od preko 90 miliona evra/godišnje, samo na troškovima nabavke dizela.
- Pretvaranjem milion tona komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla godišnje u komprimirani i pročišćeni biogas (CNG), više od 100 miliona m3 metana (21 puta veći zagađivač od CO2) koji se oslobađa tokom procesa truljenja, bi smo mogli da pretvorimo u ekološki najčistije pogonsko gorivo za vozila javnog saobraćaja i ostale javne službe, dobijemo ogromnu količinu toplotne energije koja se oslobađa tokom tog procesa i dobijemo preko milion tona potpuno prirodnog đubriva koja je preduslov za održivu i zdravu (organsku) poljoprivredu.
- Troškovi automobilskog zagađenja u Beogradu iznose oko dve milijarde evra godišnje. Većim ulaganjem u GSP i sistem javnog prevoza ne možemo zaraditi, ali možemo uštedeti time što troškove automobilskog zagađenja možemo prepoloviti u narednih 5 godina, a grad učiniti mnogo prijatniji i zdravijim za život.
- Ovakvu politiku transporta možemo implementirati u celoj Srbiji. Do 2020 dobili smo pristup fondovima EU za ekologiju od 10 milijardi evra. To je dovoljno da izgradimo postrojenja za proizvodnju biogasa po celoj Srbiji i na taj način zadovoljimo jedan veliki procenat naših potreba za energentima, zaposlimo ogroman broj ljudi, podstaknemo organsku (zdravu) poljoprivredu i drastično smanjimo emisiju CO2 i CH4.
Više o zahtevima, predloženom cenovniku i tekst peticije koju je do sada potpisalo skoro 7.000 ljudi možete naći na linku:
http://www.99posto.org/srpski/peticija-za-spas-javnog-prevoza
Ovo je prilika da konačno zakoračimo u XXI vek. Budite deo istorije
ZAŠTO I KAKO DO SLOBODNOG I ODRŽIVOG JAVNOG PREVOZA
Mi se zalažemo za uvođenje 100% subvencionisanog, ili za korisnike besplatnog javnog prevoza.
Naše analize pokazuju da potpunim ukidanjem sistema naplate karata i direktnim uplatama privrednih subjekata u budžet za javni prevoz možemo uštedeti oko 20 miliona evra i na taj način već sutra dobiti 100% subvencionisan javni prevoz.
Sektor transporta u Srbiji i svetu je odgovoran za 30% svog zagađenja gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte i drugim visokotoksičnim materijama koje su proizvod sagorevanja fosilnih goriva. Sektor transporta je odgovoran i za potrošnju 1/3 fosilnih goriva. Osim toga sektor transporta je odgovoran i za ogromno zagađenje bukom čije posledice još nisu dovoljno proučene.
Troškovi automobilskog zagađenja koji su socijalizovani, prema Drezdenskom institutu za ekologiju saobraćaja, se procenjuju na oko 750 evra godišnje po glavi stanovnika EU. Imajući u vidu da je Beograd jedan od najzagađenijih gradova u Evropi i najzagađeniji gradova u ovom delu Evrope, starost automobila i kvalitet goriva, ovi troškovi su i mnogo veći. Sektor transporta je jedan od najodgovornijih za ovo zagađenje.
Neke studije urađene na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu ukazuju na to da su godišnji troškovi automobilske nekulture između 1.5 - 3 milijarde evra.
Jedan od glavnih ciljeva naše kampanje, pored stvaranja svima dostupnog javnog prevoza, je upravo to - smanjenje zagađenja i stvaranje održivog načina transporta, kao jednog dela naše vizije stvaranja samoodrživih, ekološki odgovornih, energetski racionalnih, ekonomski stabilnijih i socijalno pravednijih zajednica pokretanih na obnovljive izvore energija.
Troškovi rada i održavanja javnog prevoza u Beogradu su oko 150 milona evra godišnje. Od toga preko 80% dolazi kroz subvencije iz gradskog budžeta, koji mi građani punimo plaćanjem poreza, taksi i ostalih dadžbina. Taj procenat pokriva skoro sve troškove javnog prevoza. Preostalih 20%, koji dolaze od prodaje karata, marketinga i ostalih poluprivatizovanih delatnosti pokriva troškove privatnih firmi čiji vlasnici parazitiraju na ovoj za svaki grad strateški važnoj komunalnoj službi. Ako uzmemo u obzir da političari u gradskom veću najam privatnih autobusa plaćaju daleko više od onih u GSP-u, tih 80% kojima mi građani subvencionišemo javni prevoz je više nego dovoljno da već danas imamo 100% subvencionisan javni prevoz koji obavlja GSP, ekskluzivni prevoznik Beograđana u vlasništvu svih nas, kome je taj status oduzeo prošli gradonačelnik i njegovo "gradsko veće".
I pored te činjenice, ako uporedimo stvarne prihode građana (70% ima prihode između 150 - 300 evra) i cenu karata, mi imamo jednu od najskupljih karata u Evropi. Samo u poslednje 3 godine cena karata je skočila za oko 150%, dok je cena energenata u isto vreme skočila za samo 40%. Većina građana tu cenu ne može da plati, a naročito nezaposleni, studenti, đaci i svi oni koji imaju minimalne mesečne prihode.
Time je ovim kategorijama ljudi ograničena sloboda kretanja i neposredno ograničen pristup uslugama koje spadaju u osnovne ljudske potrebe i prava (pravo na obrazovanje, zdravstvene usluge, zapošljavanje itd). Oni koji mogu da plate preskupe karte preferiraju da koriste automobile jer im je jeftiniji, komforniji i pouzdaniji način transporta.
Iako je kvalitet javnog prevoza sve gori (200 novih autobusa je kupljeno kroz kredit koji otplaćuju građani iz budžeta) troškovi rada javnog prevoza i procenat kojim se subvencioniše javni prevoz su se od uvođenja privatnog monopola na prodaju karata u javnom prevozu drastično povećali. Analizom poslovanja na osnovu dostupnih podataka utvrdili smo da ne postoji ekonomska opravdanost uvođenja elektronskog sistema naplate karata "Bus Plus" kojim je jednom novoosnovanom "konzorcijumu" registrovanom za marketing, na blago rečeno sumnjivom tenderu, dat monopol na prodaju karata u javnom prevozu.
Od 'bus-plusa' korist ima samo nekolicina tajkuna i političara, a od slobodnog i kvalitetnog javnog prevoza korist možemo imati svi. Na javnom prevozu ne možemo da zaradimo, ali možemo mnogo da uštedimo i napravimo korak u ka pravednijim, humanijim, zdravijim i održivijim zajednicama visoko svesnih i savesnih ljudi.
Zato vas pozivamo da nam se pridružite u naporima da zaštitimo naše zajedničko dobro i učinimo svima nama svakodnevni život lepšim, boljim, zdravijim i održivijim.