PREDLOG STRATEGIJE ZA STVARANJE ODRŽIVOG I SVIMA DOSTUPNOG JAVNOG PREVOZA U BEOGRADU I SRBIJI
2014-11-29
Poštovani sugrađani,
Ovim putem objavljujemo predlog strategije za stvaranje održivog i svima dostupnog javnog prevoza u četiri tačke koji smo juče uručili Sekretarijatu za saobraćaj i Direkciji za javni prevoz.
1) PREDLOG NOVOG NAČINA FINASIRANJA JAVNOG PREVOZA
2) PREDLOG NOVOG NAČINA MODERNIZACIJE JAVNOG PREVOZA
3) ZAHTEV ZA MOMENTALNIM RASKIDOM UGOVORA SA FIRMOM APEX (BUS PLUS)
4) ZAHTEV ZA UKLJUČIVANJE SVIH ZAINTERESOVANIH GRAĐANA U PROCES UPRAVLJANJA I PLANIRANJA RAZVOJA I MODERNIZACIJE JAVNOG PREVOZA
1) PREDLOG NOVOG NAČINA FINASIRANJA JAVNOG PREVOZA
Postoji mnogo načina finansiranja javnog prevoza. Prodaja karata je samo jedan od načina i potiče iz 19 veka kada je u Nantu zvanično počeo da radi prvi javni prevoz sa fiksnim linijama. Osim prodaje karata, javni prevoz se u svetu finansira kroz izdvajanje dela prihoda od registracije automobila, osiguranja, akcize na gorivo, naplate saobraćajnih kazni, naplate parking servisa itd. U Francuskoj 50% svih troškova javnog prevoza se finansira transportnom taksom koju poslodavci uplaćaju u fond za javni prevoz po svakom zaposlenom.
Po ugledu na francuski model finansiranja javnog prevoza, umesto preskupog sistema naplate i kontrole karata koji je neprilagođen standardu građana, pored gore navedenih izvora finansiranja javnog prevoza, predlažemo uvođenje transportne takse preduzećima i institucijama. Ovakav model finasiranja javnog prevoza je moguće sprovesti u svim opštinama i gradovima širom Srbije.
Po ugledu na francuski model finansiranja javnog prevoza, umesto preskupog sistema naplate i kontrole karata koji je neprilagođen standardu građana, pored gore navedenih izvora finansiranja javnog prevoza, predlažemo uvođenje transportne takse preduzećima i institucijama. Ovakav model finasiranja javnog prevoza je moguće sprovesti u svim opštinama i gradovima širom Srbije.
Uvođenjem transportne takse svi privredni subjekti bi bili u obavezi da uplaćuju mesečnu nadoknadu (transportnu taksu) svim zaposlenim direktno u fond za javni prevoz, bez posrednika. Na ovaj način bi nestala potreba za subvencionisanjem javnog prevoza iz gradskog budžeta, kojim se sada pokriva oko 70% svih troškova javnog prevoza.
Visina transportne takse bi se određivala na osnovu stvarnih troškova funkcionisanja javnog prevoza, posle sprovođenja detaljne analize kojom bi se maksimalno racionalizovao rad GSP-a.
TRENUTNA RAČUNICA IZGLEDA OVAKO: Ukupni godišnji troškovi rada javnog prevoza su 18.801.115.088,1 milijardi dinara (podaci DJP za 2013), a u Beogradu je zaposleno 564.267
lica (izvor: Privredna Komora Beograda, oktobar 2014). Ako podelimo iznos koji je potreban da pokrije kompletno finasiranje javnog prevoza sa brojem zaposlenih, iznos koji bi preduzeća i ustanove mogle već od 1. januara 2015 godine da uplaćuju kao naknadu zaposlenima direktno u fond za javni prevoz bi bila 2776,62 dinara po svakom zaposlenom. Na taj način cela porodica zaposlenog bi imala mogućnost da slobodno koristi javni prevoz.
Na ovaj način nestala bi i potreba za bilo kakvim sistemom naplate i kontrole karata, zaposlenima bi poslodavci plaćali korišćenje javnog prevoza, a članovi njihovih porodica, svi đaci, studenti, nezaposlena lica, penzioneri i turisti bi dobili mogućnost da koriste javni prevoz potpuno besplatno, bez ograničenja.
Osim stabilnog izvora finasiranja javnog prevoza i socijalno pravednijeg tarifnog sistema na ovaj način bi stimulisali korišćenje javnog prevoza, potpuno bi nestala potreba za subvencionisanjem javnog prevoza iz budžeta, a taj novac bi mogli da iskoristimo za obnovu kompletnog voznog parka GSP-a. Na ovaj način smanjili bi potrebu za korišćenje automobila, a time i posledice njihove preterane upotrebe, koje se prema studijama sprovedenim na Drezdenskom institutu za ekologiju saobraćaja i Saobraćajnom fakultetu kreću između jedne mililijarde i jedne i po milijarde evra godišnje.
Ovo bi bio i veliki korak u pravcu poboljšanja standarda građana i stvaranja boljih životnih uslova za socijalno najugroženije kategorije građana.
Osim što bi ovo bila važna mera za stimulaciju ekonomije zbog povećanja potrošnje, ova mera bi bila i sjajan impuls za razvoj turizma u Beogradu i povećanje priliva po ovom osnovu.
NAPOMENA: Procenjuje se da je u Beogradu zaposleno još 200.000 ljudi "na crno", a njihovim uvođenjem u legalne tokove smanjio bi se iznos koji bi preduzetnici bili obavezni da uplaćuju u budžet. Raskidanjem svih štetnih ugovora u javnom prevozu mogli bi dodatno da smanjmo troškove za 3 do 4 milijarde dinara godišnje. Ako uz to dodamo i mogućnost da kroz izgradnju gradskih postrojenja za proizvodnju CNG-a (komprimirani i pročišćeni biometan gas dobijen iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla) možemo smanjiti troškove nabavke energenata za oko 6 milijardi dinara godišnje, transportna taksa koju bi sva preduzeća i institucije plaćali po zaposlenom bi mogla da iznosi manje od 1500 dinara mesečno i mogli bi da uložimo mnogo više u povećanje broja vozila u javnom prevozu.
2) PREDLOG NOVOG NAČINA MODERNIZACIJE JAVNOG PREVOZA
Ovim putem predlažemo vraćanje statusa ekskluzivnog prevoznika Gradskom saobraćajnom preduzeću i ulaganja u obnovu komletnog voznog parka GSP-a vozilima na CNG (biometan gas) koji bi se proizvodio u gradskim postrojenjima za proizvodnju biometan gasa dobijenog iz otpada organskog porekla. Na ovaj način bi smo smanjili troškove vezane za nabavku energenata za potrebe javnog prevoza oko 50 miliona evra godišnje u prvih par godina do otplate sredstava potrebnih za izgradnju postrojenja. Posle toga bi cena energenata mogla biti još daleko manja.
Na ovaj način bi drastično smanjili direktne troškove od preko 200 miliona evra godišnje koji proizlaze iz potpuno zastarelog i po zdravlje ljudi i životnu sredinu štetnog načina upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom, a službu Gradske čistoće i Gradskog zelenila transformisali u donosioce prihoda i čuvare zdravlja ljudi i prirodne sredine.
Pametnim planiranjem, resurse iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla, mogli bi da iskoristimo za grejanje svih stanova u Beogradu priključenih na sistem daljinskog grejanja, a nus produkt celog ovog procesa, potpuno prirodno đubrivo, koje je jedan od preduslova za razvoj zdrave ("organske") poljoprivrede, iskoristimo u tu svrhu i na taj način snažno stimulišemo poljoprivrednu proizvodnju sve traženije organske hrane i zapošljavanja u poljoprivredi.
3) ZAHTEV ZA MOMENTALNIM RASKIDOM UGOVORA SA FIRMOM APEX (BUS PLUS)
Ovim putem ponavljamo zahtev da se raskine ugovor sa firmom APEX (BUS PLUS) kojoj je na, blago rečeno, "sumnjivom tenderu" dat monopol na prodaju karata u javnom prevozu, čime su Beograđani i budžet Grada oštećeni za preko 1 milijardu dinara godišnje, a socijalno najugroženijim kategorijama stanovnika onemogućeno slobodno kretanje, neposredno ostvarenje ostalih životnih prava i potreba i drastično smanjena mogućnost resocijalizacije.
Takođe zahtevamo da se slučaj detaljno i javno ispita i protiv lica odgovornih za sklapanje ovog štetnog ugovora pokrene moralna i krivična odgovornost, a šteta od istog nadoknadi plenidbom imovine.
4) ZAHTEV ZA UKLJUČIVANJE SVIH ZAINTERESOVANIH GRAĐANA U PROCES UPRAVLJANJA I PLANIRANJA RAZVOJA I MODERNIZACIJE JAVNOG PREVOZA
Zahtevamo da se odmah oformi komisija, sastavljena od zaposlenih u Sekretarijatu za saobraćaj, Direkcije za javni prevoz, ostalih sekretarijata, stručne javnosti i predstavnika zainteresovanih udruženja građana koja će ubuduće zajednički raditi na upravljanju i planiranju razvoja i modernizacije javnog prevoza na potpuno transparentan i inkluzivan način.
Autor predloga: Neformalno udruženje građana "99%" - Radna grupa za održiv i slobodan javni prevoz
Predlog je juče zvanično upućen Dušanu Rafailoviću - sekretaru Sekretarijata za saobraćaj i Uglješi Mitroviću - direktoru Direkcije za javni prevoz. Od nedelje ovaj predlog će biti uručen i gradonačelniku, gradskom veću, direktoru GSP-a, predstavnicima svih sindikata GSP-a I radnicima GSP-a.