Istraživači osporavaju pogled na to da su vozači previše oporezovani, saopštavajući da su upravo oni subvencionisani od strane ostalih poreskih obaveznika.
Večiti prigovor vozača da su oni previše oporezovani je osporen studijom koja zaključuje da saobraćajne nesreće, zagađenje i buka povezani sa automobilima koštaju svakog građanina EU više od 750 € godišnje. Imajući u vidu starost i stanje automobila i kvalitet goriva u Srbiji ovi troškovi su i veći.
Izveštaj akademika sa Drezdenskog Tehničkog Univerziteta u Nemačkoj sa katedre za Ekologiju Transporta (1), pokazuje da, čak i sa dorinosima kroz osiguranje za vozače, troškovi ovih faktora koštaju EU godišnje ukupno 373 milijarde €, odnosno 3% od celokupnog godišnjeg GDPa ili 750 € po svakom čoveku, ženi i detetu.
Ovaj izveštaj preporučuje da se ti ,spoljašnji troškovi, uračunaju u troškove vožnje, kao i troškovi koji nisu uračunati u ovih 373 milijarde €, kao što su troškovi saobraćajnih zagušenja i troškovi bolesti uzrokovanih nedostatkom kretanja.
Ideja da su vozači „krave muzare našeg društva“ je netačna, autori pišu: „Naprotiv, mora se konstatovati da je automobilski saobraćaj u EU visoko subvencionisan od strane ostatka društva; stanovnika u prometnim gradskim ulicama i pored magistralnih puteva, poreskih obaveznika, ljudi koji nemaju automobile, dece i budućih generacija.
Društva moraju da se uhvate u koštac sa problemom, rekao je profesor Udo Beker koji je vodio istraživanje; „ Internalizacija, to jest, odgovornost za spoljašnje troškove je od suštinskog značaja u tržišnoj ekonomiji. To je preduslov za sve – za ponašanje individualaca i za inovacije u automobiskoj industriji.“
To je naročito slučaj sa klimatskim promenama koje za razliku od saobraćajnih nesreća nisu ni delimično nadoknađene osiguranjem.
Za klimatske promene svako ko koristi fosilna goriva stvara štetu, pa zašto to ne naplatimo onima koji voze? Tada će svi imati izbor. Oni mogu ponekada da koriste bicikl, koriste voz i javni prevoz. Plus, ako taj javni prevoz učinimo kvalitetnim, pouzdanim, energetski racionalnim, ekološki čistim i besplatnim, to jest, 100% subvencionisanim, a železnice i javni prevoz već subvencionišemo (beograđani na primer subvencionišu javni prevoz sa oko 70%), ne samo da ćemo sigurno smanjiti izdvajanja za socijalizovanje troškova posledica automobilizma, nego ćemo doprineti poboljšanju kvaliteta života svih građana, kao i smanjenju potrošnje i zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
Pitanje je dokle ćemo subvencionisati automobilizam, to jest, automobilsku (ne)kulturu? Požurimo, da ne bude kasno!
Autor: Petar Stanić
(1) http://www.greens-efa.eu/fileadmin/dam/Documents/Studies/Costs_of_cars/The_true_costs_of_cars_EN.pdf