Kada je Žan Fransoa Maje postao gradonačelnik Châteauroux-a 2001. gradski javni prevoz je tonuo. Svaki od 49.000 stanovnika Šatorua je koristio autobus prosečno 21 put godišnje, što je daleko ispod 38 puta koliki je godišnji prosek u malim francuskim gradovima. 

Maje  je uradio ono što bi malo koji gradonačenik, suočen sa takvim stanjem u javnom gradskom prevozu, uradio: učinio ga je slobodnim, to jest, besplatnim za sve korisnike.

 Tako je jedan običan francuski grad postao primer drugima u oblasti transporta, a ovaj svojevrsni eksperiment su pažljivo posmatrale desetine drugih opština. Sudeći po izveštaju objavljenom ove godine, prosečno godišnje korišćenje javnog prevoza u Šatoruu je skočilo sa 21 na 61. Ukupni porast za 11 godina je 208 procenata. 

Nakon Majeovog izbora za gradonačelnika 2001, oko dvanaest autobuskih linija u Šatoruu, koji se nalazi na pola puta između Pariza i Bordoa, je postalo besplatno. Šatoru nije prvi grad koji je svojim stanovnicima ponudio besplatan javni prevoz, ali je u to vreme bio najveći i jedini grad te veličine koji je celu mrežu učinio besplatnom. Jedini sličan primer u to vreme je bio belgijski grad Haselt, koji je to učinio 1997.

Tendencija uvođenja slobodnog ili besplatnog javnog prevoza se masovno širi svetom poslednjih godina. Tako je Talin od 2013. godine postao prva evropska prestonica sa slobodnim, to jest, za stanovnike grada besplatnim javnim prevozom. Tome su se pridružili mnog manje gradići u Evropi, a za sada najveći ovakav eksperiment je sproveden u Chengduu u Kini, gde je javni prevoz u gradskom centru koji ima oko preko 3 miliona stanovnika postao besplatan za sve korisnike. 

Grafikon koji pokazuje porast broja korisnika javnog prevoza u Šatrou 

No, Šatoru nije ovim postupkom želeo da testira održivost besplatnog prevoza kao socijalnog eksperimenta; besplatne vožnje su zapravo spasile javni gradski prevoz. Već 2002. je korišćenje prevoza poraslo za 81 procenat.

Bilo je, naravno, i problema: broj pocepanih i ispisanih sedišta je sa desetak u 2001. porastao na 118 u 2002. Vozači su se žalili da se putnici prema autobusima ophode kao prema svojim ličnim vozilima, te da očekuju da ih odbaci pravo do kućnog praga.



Međutim, gledano u celini, projekat se smatra uspešnim. Konzervativni Le Figaro je 2008. izvestio da je Maje jedan od najpopularnijih gradonačelnika u Francuskoj među gradovima sa 30000 do 50000 stanovnika. On je još uvek na toj funkciji, a postao je i regionalni predstavnik u francuskom senatu.

Motivi za uvođenje besplatnog javnog prevoza su očigledni. Povećano korišćenje javnog prevoza olakšava saobraćajne gužve, dobro utiče na životnu sredinu, povećava efikasnost sistema, daje stanovnicima mogućnost da novac upotrebe na drugi način, pomaže siromašnima i oživljava centralne poslovne četvrti. Nažalost, izveštaj iz Šatorua sadrži vrlo malo širih analitičkih podataka o efektima celog sistema.



Ipak, ispostavilo se da sistem skoro sam sebe održava. 47% korisnika autobusa su se i pre toga vozili besplatno, a same karte su pokrivale svega 14% troškova javnog prevoza. Malim povećanjem saobraćajne takse na račun velikih lokalnih firmi, uz eliminisanje troškova štampanja karti, tehnologije za otkucavanje karti i ljudske infrastrukture koja je radila u prodaji karti, grad je na javnom prevozu ostvario profit 2003, 2004, 2005. i 2007. Od 2008. profit nije bio toliko veliki, mada izveštaj navodi da uzrok tome leži u prebacivanju kontrole prevoza sa gradskog na regionalni nivo. 

Jedan od gradova koji je rešio da imitira Šatoru je takođe objavio izveštaj prošle godine: Obanj, oblast od 100000 ljudi koja obuhvata 12 gradova zapadno od Marseja. Pošto je ipak u pitanju Francuska, gradonačelnik je, zajedno sa jednim filozofom, objavio knjigu o ovom eksperimentu koja u svom naslovu sadrži geslo: Sloboda, jednakost, besplatnost (Liberté, égalité, gratuité).


Obanj ima besplatan javni prevoz od 2009. kada je grad rešio da podigne porez na prevoz na teret velikih firmi sa 0.6 na 1.8%. Što se tiče broja ljudi koji koriste usluge prevoza, u pitanju je jedan od najvećih projekata besplatnog javnog prevoza na svetu. Otkad su ukinute karte 2009, korišćenje prevoza je poraslo za 170% - posle samo tri godine se bliži broju postignutom u Šatoruu za 11 godina. Autori izveštaja kažu za TerraEco da je 99% stanovnika veoma zadovoljno ovom novom politikom. Istovremeno, saobraćajne gužve su smanjene za 10%.


Ova ideja je prošla najveći test početkom 2013. Od 1. januara ove godine Talin, prestonica Estonije, (sa populacijom od 406000 ljudi), ukinula je karte za gradski prevoz za sve svoje stanovnike i tako postala najveći grad na svetu sa besplatnim javnim gradskim prevozom. I odlično im ide. Građani se slobodno kreću, ulice su oslobođene za pešake, rekreativce i bicikliste, a saobraćajne gužve su smanjene za samo mesec dana za 10%, 


 Izvor: www.citylab.com