Moćni domaći insajderi u Srbiji su preko ofšor firmi, na tuđe ime, kupovali bagatelno domaća preduzeća iz kojih su izvlačili sredstva i prebacivali u inostranstvo. Desetine milijardi dolara je opljačkano i izneto iz Srbije nakon 2000. kroz razne ilegalne transakcije, pominje se cifra od 51 milijardu dolara, kaže za Radio Slobodna Evropa Majkl Hadson(Michael Hudson), urednik u „Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo“ i jedan od autora teksta na našoj stranici „Kako su uništavani Navip, Fidelinka i Agrohem“.

Hadson je, inače, autor zapažene knjige „Čudovište“ (The Monster) u kojoj, između ostalog, analizira ulogu Volstrita (The Wallstreet) u svetskom finansijskom sistemu.
On ističe da su velike banke i finansijske institucije ključne za funkcionisanje ofšor zona.  „Novac je možda formalno u vlasništvu kompanija na Kukovim ostrvima u Južnom Pacifiku.

Međutim, veoma često ofšor kompanija ima račun u banci u Njujorku, Londonu ili Švajcarskoj. Dakle, biznismeni koji transferišu svoj novac preko ofšor teritorija širom sveta uvek se oslanjaju na neku veliku banku“, naglašava Hadson koji govori za RSE i o tome kako je došao do poverljivih informacija koje su 160 puta obimnije od Vikiliksa, da li odlučujuću reč u ekonomskoj politici SAD ima Bela kuća ili Volstrit.

RSE: Mi smo svih ovih godina slušali na Balkanu o raznim vrstama zloupotreba, moćnim insajderima koji su kupovali firme tokom privatizacije ali pod tuđim imenom. Međutim, uvek je bilo teško konkretno dokazati ko su ta lica, na koji način je funkcionisao taj mehanizam preuzimanja?

Hadson: Glavni i odgovorni urednik „Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara“ dobio je pre dve godine poštom hard disk sa dokumentima ko su vlasnici, odnosno ko je pokrenuo biznis u ofšor zonama širom sveta, pre svega na Karibima, Devičanskim ostrvima, zatim Singapuru i Kukovim ostrvima na Pacifiku. Mi u poslednjih godinu i po dana proveravamo te informacije, na čemu je angažovano više od 100 reportera u mnogim zemljama. Pozivali smo i vlasnike firmi koji se nalaze u tim dokumentima da bismo čuli i drugu stranu priče. Tek nakon 15 meseci detaljnog istraživanja objavili smo prvi tekst.

RSE: Kažete da je vaš šef dobio hard disk. Možete li nam reći ko mu je poslao te informacije, da li je reč o nekoj instituciji, grupi, pojedincu?

Hadson: To je poverljiv izvor, odnosno izvori. U pitanju su interni dokumenti o dve firme sa sedištem na Devičanskom ostrvu, odnosno Singapuru, koje su specijalizovane za otvaranje ofšor kompanija i drugih poslovnih struktura za ljude koji žele da posluju iz senke, da steknu prednost od tajnovitog ofšor poslovanja. Neke od informacija su stare čak i 30 godina, uključujući imejlove, zatim izveštaje sa računa, koji pokazuju na koji način su osnovane pojedine ofšor kompanije i za koju namenu, odnosno u čije ime. To je veoma važno jer je uobičajeno u ofšor svetu da se ne zna identitet stvarnog vlasnika, već se u njegovo ime pojavljuje formalni vlasnici akcija i direktori, koji za to dobijaju proviziju. Kada se nadležni raspituju za aktivnosti takve firme, oni uglavnom kažu da nemaju pojma o čemu se radi i ponekad zaista ne znaju ko je njen stvarni vlasnik.

RSE: Razumem da ne možete da otkrijete izvor, ali me intrigira ko je imao interes da se obelodane ti podaci, kao i moć da dođe u njihov posed?

Hadson: Od identiteta i motiva izvora za nas je mnogo važniji kvalitet informacija koje nam je prosledio, a u šta smo se proverom uverili. Naš motiv je da obelodanimo javnosti širom sveta informacije o funkcionisanju ofšor sistema.
 

RSE: U čemu je specifičnost Srbije u toj globalnoj sivoj zoni poslovanja?

Hadson: U privatizaciji su u poslednjih desetak godina učestvovali i moćni insajderi koji su preko ofšor firmi, na tuđe ime, kupovali bagatelno domaća preduzeća, ostvarujući ogroman profit „ispumpavanjem“ njihove vrednosti, odnosno prebacivanjem novca na svoje ofšor račune. Zbog takve prakse, mnoga privatizovana preduzeća su Srbiji su propala.  

RSE: Kažete moćni insajderi. Da li to znači da srpska država nije bila efikasna, ili su njeni značajni delovi, takođe, bili direktno uključeni u takvu, nelegalnu privatizaciju?

Bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao je ključnu ulogu u bankrotu srpskih firmi “Agrohem”, “Fidelinka” i “Navip” prebacivanjem njihovih sredstava na račune svojih ofšor kompanija, piše “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara” (The International Consortium of Investigative Journalism - ICIJ) – u čiji je izveštaj Radio Slobodna Evropa imao ekskluzivno uvid.

​Autori teksta Đorđe Padejski, novinar-istraživač i osnivač “FOIA Machine”, onlajn platforme za pristup informacijama od javnog značaja, i Majkl Hadson(Michael Hudson), urednik ICIJ – imali su uvid u dokumente koji ukazuju da je Čado kontrolisao firmu na Britanskim Devičanskim ostrvima koja je dobila 6,9 miliona dolara na ime transfera iz Agrohema, pre njegovog bankrota.

Istovremeno, “Navip”, čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za ispod 6 miliona evra. “Fidelinka” je od uspešne firme ubrzo postala gubitaš. Zbog toga je 1.300 radnika u ova tri preduzeća ostalo bez posla. Oni su deo armije od 250 hiljada zaposlenih u državnim preduzećima u Srbiji koji su se našli na ulici kao rezultat privatizacije od 2001. do 2010. godine.

“Global Financial Integrity” procenjuje da je 51 milijardi dolara prebačeno iz Srbije “nezakonitim finansijskim transakcijama” mahom na ofšor račune između 2001. i 2010. Time je Srbija zauzela visoko 16 mesto na listi od 150 zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima. 

Ceo izveštaj pročitajte ovde

Hadson: Nakon demokratskih promena u oktobru 2000, novo prozapadno rukovodstvo je obećalo građanima prosperitetnije društvo. U tom cilju pokrenuli su, između ostalog, privatizaciju državnih preduzeća kako bi privukli strane investicije a što bi, kako su obećavali, trebalo da omoguće veće plate zaposlenih. Međutim, problem je u tome što Agencija za privatizaciju nije osigurala da kupac ne otuđi imovinu preduzeća i izbaci radnike na ulicu. U Zakonu u privatizaciji je bilo mnogo pravnih praznina. Kupac nije bio obavezan da obelodani svoj identitet, ili vlasničku strukturu svoje kompanije. Tako se u nekoliko stotina privatizacija strani kupac samo formalno pojavljivao, a u pozadini je bio domaći, moćan i blizak vlastima biznismen koji je koristio ofšor kompaniju da bi preuzeo domaće preduzeće, koga bi potom lišio imovine, prebacio je u inostranstvo, a radnici su ostajali bez posla.

RSE: Šta vam je kao strancu bilo najupečatljivije u spornim privatizacijama u Srbiji?

Hadson: Najdublji utisak je ostavio slučaj Agrohema, pre svega podatak da je uplatio 6,9 miliona dolara na ofšor račun novog vlasnika i to uoči svog bankrota.
 

RSE: „Global Financial Integrity“ navodi da je 51 milijarda dolara nelegalno izneta iz Srbije od 2001. do 2010. godine. Da li se makar deo novca koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti?

Hadson: Sumnjam. Kao što je „Global Financial Integrity“ objavio, na desetine milijardi dolara je opljačkano, prebacivanjem nelegalnim putem iz Srbije na ofšor račune, što govori o razmerama takve nezakonite prakse.
 

RSE: Da li očekujete da će objavljivanje ovih podataka podstaći nadležne u Srbiji da reaguju, kao i da se u budućnosti izbegnu ovakve malverzacije?

Hadson: Verujemo da će obelodanjivanje ovih podataka pomoći vladinim i drugim institucijama, zatim aktivistima za borbu protiv korupcije da se suoče sa ovom pošasti koja ugrožava čitavo društvo.

Velike banke ključne za funkcionisanje ofšor zona

RSE: Da se vratimo na funkcionisanje ofšor sistema širom sveta. Meni je zagonetno da li međunarodne finansijske institucije, kao i nadležne ustanove veoma moćnih zemalja kao što su SAD, nisu znale za nelegalne aktivnosti u toj sivoj zoni, da li nisu zainteresovane za to, ili je u pitanju interes političkih i finansijskih krugova za funkcionisanje ofšor zona?

Hadson: Mnogi analitičari će vam reći da su velike banke i finansijske institucije ključne za funkconisanje ofšor zona. Novac je možda formalno u vlasništvu kompanija na Kukovim ostrvima u Južnom Pacifiku. Međutim, veoma često ofšor kompanija ima račun u banci u Njujorku, Londonu ili Švajcarskoj. Dakle, biznismeni koji transferišu svoj novac preko ofšor teritorija širom sveta uvek se oslanjaju na neku veliku banku.
 

Zbog toga je, na primer, u SAD u više navrata vođena istraga protiv banaka, poput HSBC, koje su zatvarale oči ko i odakle uplaćuje prljav novac na njihove račune ili su aktivno podsticale takve transfere iako su znale da su ta lica umešana u sumnjive poslove, kao što su „Ponzi (piramidalna) šema“, zatim u izbegavanje poreza.

Američke vlasti su se poslednjih godina dogovorile sa velikim bankama poput HSBC, City Group, Standard Chartered Bank, kao i mnogim drugim finansijskim institucijama, da plate kaznu zbog pranja novca i drugih nezakonitih aktivnosti, a da se zauzvrat obustavi sudski protiv njih.

Tako se u decembru prošle godine HSBC dogovorila sa Ministarstvom pravde SAD da plati kaznu u iznosu od 1,9 milijardi dolara kako bi okončala višegodišnji sudski proces koji su se vodi protiv nje po optužbi da je omogućila transfer novca (u iznosu od oko 15 milijardi američkih dolara) klijentima koji su bili u sprezi  sa “otpadničkim državama” (Iran i Sirija), meksičkim narko kartelima, terorističkim organizacijama. Senatski komitet je utvrdio da je HSBC ignorisao upozorenja američkih i meksičkih vlasti da se na njegove račune uplaćuju milijarde dolara, iako je bilo očito da se jedino trgovinom drogom mogu zaraditi tolike količine novca.
 

RSE: Napisali ste veoma zapaženu knjigu „Čudovište“ (The Monster) o ulozi Volstrita. Do izbijanja globalne krize samo se nagađalo kako funkcionišu globalne finansijske institucije, a teorijom zavere je objašnjavana njihova moć, tačnije da one, a ne izabrane vlade vuku konce. Mnogi smatraju da je neobuzdani finansijski sektor glavni uzročnik pomenute krize.

Fidelinka

Hadson: Mnogi stručnjaci za finansijski kriminal će vam reći da ne možete reformisati sistem parcijalnim merama. Potrebno je globalno rešenje. Jer ako zatvorite jednu ofšor teritoriju, ili jednu aktivnost u njoj – postoje druge sive zone u kojima će se pokrenuti neka nova delatnost. Uprkos nastojanjima, pre svega u Evropi, da se ograniče pa čak i zatvore pojedini poreski rajevi, otvaraju se novi u drugim delovima sveta.

U poslednje vreme lideri G8, zatim G20, kao i na drugim forumima, sve češće govore o nužnosti promena u funkcionisanju ofšor zona. Međutim, pitanje je da li je to samo retorika ili će zaista uspeti da to i sprovedu u delo. Naime, političari su na sav glas isticali i krajem 1990-ih, zatim 2009, da treba obuzdati poreske rajeve. Međutim, tada nije urađeno skoro ništa. Političari su ovoga puta otišli korak dalje u iskazivanju odlučnosti da napokon nešto promene.

Da li je Volstrit moćniji od Bele kuće?
 

RSE: Zašto političari ne ispunjavaju svoja obećanja? Možda nisu u stanju, jer, kako tvrde radikalni kritičari, velike finansijske institucije su maltene uticajnije od vlada, a pojedini među njima čak smatraju da se o američkoj ekonomskoj politici ne odlučuje u Beloj kući već na Volstritu. Da li je takva ocena preterana?

Hadson: Nema sumnje da bogati ljudi imaju uticaj na politiku, kako u SAD tako i širom sveta. To je u središtu sadašnje žestoke bitke. Da li će oni trijumfovati i nastaviti da posluju kao i dosada (business as usual), ili će nadležne institucije uspeti da nešto promene. Stručnjaci za ovu oblast sumnjaju da velike i moćne države, poput SAD i Britanije, imaju političku volju da suštinski promene dosadašnji način funkcionisanja ofšor sistema, čime bi se sprečilo pranje novca i izbegavanje plaćanja poreza.

Naravno, nikada ne možete da u potpunosti iskorenite finansijske malverzacije, ali ako se nadležne institucije zaista posvete borbi protiv njih, te negativne pojave se mogu svesti na podnošljivu meru. Važno je da se shvati kakve sve nevolje izazivaju nelegalne aktivnosti u ofšor zonama. Kao što pokazuju primeri Agrohema, Navipa i Fidelinke, to vodi siromaštvu ne samo radnika koji su ostali bez posla, već i cele zemlje.
 

RSE: Da se vratimo funkcionisanju velikih finansijskih institucija. U kojoj meri Volstrit, zatim ostale velike berze u svetu, zbog brzog elektronskog prenosa novca i ostalih hartija od vrednosti, takođe, doprinose postojanju te sive zone? Neki čak smatraju, da su ofšor kompanije samo produžena ruka pomenutih moćnih finansijskih institucija.

“Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo“ je dobio pre dve godine, 2.5 miliona dokumenata sa ofšor destinacija kao što su Britanska devičanska ostrva – koji svedoče o novčanim transferima, osnivačkim dokumentima kompanija, čak i internoj komunikaciji – što ilustruje kako su ofšor kompanije podsticanjem korupcije omogućavale bogatima i dobro povezanim osobama ogromne zarade, kaže za RSE Đorđe Padejski, koautor teksta.

„Ovi dokumenti se odnose na 130 hiljada osoba iz 170 zemalja iz čitavog sveta. Ukupan obim tih podataka koje je Konzorcijum dobio je praktično 160 puta veći nego što je 'Vikiliks' objavio 2010. Kada je reč o Srbiji, slučaj 'Agrohema' je nešto što me je posebno zapanjilo, sistem i način na koji je ta kompanija za samo nekoliko godina dovedena do propasti. 'Agrohem' je unapred, avansno plaćao za navodnu nabavku sirovina od kompanija sa Britanskih devičanskih ostrva. Međutim, 'Agrohemu' nikada nije isporučena ta roba“.

Intervju sa Padejskim možete uskoro pročitati u celini na sajtu RSE.

Deo intervjua sa Đorđem Padejskim

 

• Redoslijed
• Preuzmite

Hadson: Priča o ofšor zonama ne svodi se samo na udaljena majušna ostrva i male zemlje. To je, pre svega, priča o globalnom finansijskom sistemu, odnosno kako on danas funkcioniše. Naime, zloupotrebe u ofšor oblastima ne bi bile moguće bez nemara, pa i učešća najbogatijih država sveta i velikih i moćnih banaka. U digitalno povezanom svetu prljavi novac se ne prenosi više u koferima, već jednim klikom na kompjuteru. Zbog toga su velike banke ključne za funkcionisanje finansijskog sistema.

One mogu da spreče nelegalne novčane tokove, ali i da dopuste sumnjive transakcije i tako ostvare profit. Pomenuo sam na početku intervjua da je protiv mnogih banaka vođena istraga zbog takvih nedozvoljenih aktivnosti.
 

RSE: Kakva je uloga Volstrita u tome?

Hadson: Definitivno su znatne količine prljavog novca prošle kroz velike banke na Volstritu, koje su profitirale od ovih nelegalnih transakcija.

Inače, moja knjiga „Čudovište“, koje ste pomenuli, tiče se pljačkaškog odnosa banaka koje su davale hipotekarne, sabprajm (subprime) kredite širom SAD, koristeći zakonski veoma upitnu taktiku da ostvare ogromne profite.
 

RSE: Da li je moguće nakon veoma ozbiljnih i bolnih lekcija iz ove globalne ekonomske krize, makar delimično promeniti funkcionisanje finansijskog sistema?

Hadson: Određeni broj ljudi će uvek poslovati nepošteno. Međutim, ključno je pitanje da li imamo, odnosno kako uspostaviti sistem tako da se finansijske malverzacije svedu na podnošljiv nivo.
 

RSE: Da li je to moguće? Tek sada političari pristaju da razgovoraju o ideji američkog nobelovca Tobina koji se još sedamdesetih godina zalagao za uvođenja međunarodnog poreza na finansijske transakcije, a što je dugo bilo ignorisano.

Hadson: Da, godinama su ignorisane različite inicijative za drastične promene u funkcionisanju ofšor sistema. Kao što sam rekao, na nivou retorike političari o tome mnogo govore, ali je pitanje šta su u praksi spremni i da to ostvare. U svakom slučaju postoji veliko interesovanje da se nešto uradi. Projekat „Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo“ izazvao je ogromnu pažnju. Više od 20 hiljada medijskih kuća širom sveta preuzelo je do sada naša istraživanja. To je u nekim slučajevima podstaklo nadležne da pokrenu istragu zloupotreba o kojima smo pisali, između ostalog, na Filipinima, Južnoj Koreji i Grčkoj, ali i drugim zemljama širom sveta. Obični su ljudi veoma zabrinuti i zainteresovani da se stane na put nelegalnim aktivnostima u ofšor zonama, jer znaju da je to izvor njihovih nevolja.

Naravno, nije lako promeniti taj sistem, jer mnogi moćni pojedinci, velike banke, pa i zemlje, ostvaruju profit od ofšor poslovanja. Na primer, trebalo je da prođe mnogo godina da Švajcarska nakon žestokog pritiska SAD, delimično promeni funkcionisanje finansijskog sistema, jer je sticala ogromnu dobit od priliva novca u njene banke iz celog sveta - ponekad i sumnjivog porekla.

Intervju sa Majkl Hadsonom (Michael Hudson), urednikom u „Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo“ i jednim od autora teksta „Kako su uništavani Navip, Fidelinka i Agrohem“ preuzet sa: http://www.slobodnaevropa.org/content/hadson-kako-je-iz-srbije-izvuena-51-milijarda-dolara/25126407.html