Naš pokret se razlikuje od ranijih anti-globalizacijskih protesta. Da bismo promijenili društvene vrijednosti moramo se zajedno boriti godinama...

Ako išta znam, onda je to da onih 1% vole krizu. Kada su ljudi u panici i kada su očajni, to je idealno vrijeme da ovi proguraju politiku koja ide u prilog korporacijama: privatizacija obrazovanja i socijalne zaštite, ukidanje javnih usluga, uklanjanje posljednjih prepreka korporativnoj moći. Usred ekonomske krize, ovo se dešava širom svijeta.

Samo jedna stvar može osujetiti ovu taktiku, a na sreću, to jako velika stvar: onih 99%...

Од трга Тахрир у Египту, до улице Вол (Стрит) у Њу Јорку, на трговима, улицама и социјалним мрежама широм света, људи се састају и дискутују о могућим начинима да се најзад, уз помоћ широко доступних технологија, оживи један стари концепт – најправеднији познати начин групног одлучивања – директна демократија. Ако још нисте упознати са овим старим/новим друштвеним уређењем, последњи је тренутак да се правилно информишете, да вам га политичари не би продали у неком искривљеном и разводњеном облику, и тако упропастили још једну сјајну идеју.

Посредна демократија је уништила српско друштво. Политичке странке су криминални кланови који се боре за личне интересе припадника странке. Вође политичких странки су шефови гангстерских банди. Њих само занима да освоје власт и да материјализују своју политичку активност. Политичке кампање служе за застрашивање и обману бирача.

У посредној демократији макијавелистички је све дозвољено. Није  профитабилно да се буде добар, поштен, искрен и да се јавно служи интересима грађана и заједнице. Посредна демократија је устоличила лаж, лењост, превару, крађу, обману, лицемерје, полтронство, владавину идиота, монополизам медиокритета и дебилизам у јавном наступу. Све остало знате. Не вреди понављати. Требам да понудим решења.

Ево, нудим решења за успостављање – директне демократије. Ово схватите као моје размишљање које треба да Вас подстакне да изнесете своје предлоге. Уколико се велики број људи укључи у изношење својих идеја, постоји велика могућност да направимо ваљано друштво.

Ako je planeta kavez u kojem je većini namenjena uloga robova, očito je da se problem ne može rešiti na nivou na kojem je stvoren. Zato je potreban radikalan zaokret. Kako ga sprovesti? Pre svega nesaradnjom sa sistemom i sa onima koji su problem stvorili, odnosno nedopuštanjem da isti ti okupiraju naše stavove i uverenja. Okupacija stavova i uverenja ljudi je ključna poluga moći. Na taj način ljudi za nametnute stavove i uverenja, koji su uglavnom neistiniti, misle da su njihovi sopstveni. Potom, na osnovu tih zapravo tuđih stavova daju pristanak (ponekad prećutni) da se implementiraju određene mere, od kojih im sve do jedne ne idu u prilog. Znači veliko spremanje sveta mora početi u vlastitoj glavi. Potom se može preliti na beskonačno mnogo svakodnevnih situacija. Ako ti je šira slika jasna, onda ćeš lako birati smer na malim raskrsnicama.

Radim za budućnost, govorio je, i savremenici me neće razumeti, ali jednoga dana prevladat će naučni zakoni prirode čije sam tajne otkrio i sve ce se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve će se promeniti.  Nastupit će nova era čovečanske mudrosti, čije će glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po volji naučnika. Ljudska svest pomerit će granice života i bit će moguće razgovarati sa dušama umrlih odvojenim od tela. Ova saznanja dodatno će pomeriti naše shvatanje o razlici života i smrti.

Za nekoliko sati su zakazani takozvani IZBORI, predstava u kojoj su glavni akteri upravo ONI koji su nas sve ove godine vodili u ratove, sukobe, nezaposlenost i bedu sa jedne, i ogromno bogaćenje sebe i sebi bliskih pojedinaca sa druge strane.

Tu su i ONI koji su nas "vodili u Evropu", "liberalizaciju" (''oslobodjenje''), koji su režirali potpuni nestanak društvene imovine, pljačkaške rasprodaje državne imovine, prezaduživanje NAS, protekcionizam, nezaposlenost i bedu sa jedne strane i ogromno bogaćenje njih i pojedinaca bliskih njima sa druge strane.

Dok se zemlje Balkana demokratiji još uvek uče, važno je razumeti šta je to direktna demokratija zapravo. Neposredna demokratija je integralna primena ideje demokratije kao neposredne vladavine naroda. Ona postoji kad se pripadnici jedne zajednice okupljaju na javnom mestu ili na jednom prostoru i odlučuju o javnim poslovima. Najraniji oblici neposredne demokratije pojavili su se u V i IV veku pre naše ere. Bile su to skupštine svih slobodnih građana u Atini (eklezije) na kojima su bile donošene državne odluke. Svi slobodni građani bili su, dakle, država, pa nije bilo potrebe za formiranjem posebnih državnih organa. Ovakav idilični postupak donošenja državnih odluka danas je, kako kaže Žorž Birdo, "istorijski kuriozitet".

Došlo je vreme da se pozitivne tekovine ljudskih prava i ravnopravnosti svih, osvajane 60ih i na prelasku sa 70te na 80te, ideali ljudske ravnopravnosti i humanosti, najzad u potpunosti artikulišu i ostvare u novoj generaciji XXI veka.

Za razliku od svojih prethodnika, idealizivane “kolektivne” slobode hipi pokreta i usamljeničkog bunta protiv režima i njegovih vrednosti - pank i post pank generacije, koji su iskorišćeni i delom obesmišljeni, nova mladost sveta Informatike jasno i čvrsto korača, znajući šta tačno hoće i šta neće. Hoće Evoluciju a ne Revoluciju. Evoluciju svesti, društva, politike, medija, svega.

Politička elita zaista živi daleko od stvarnosti! I evo još jednog dokaza: u današnjem intervjuju u Blicu g. Mićunović brani izjavu njegovog mladog šefa Borisa Tadića, koji je juče rekao ovo: I MI SMO NEZADOVOLJNI - misleći, ja iskreno ne znam, na šta? Njemu je loše i nezadovoljan je. Tu priskače Mićunović...

Kada otvorite neke od naših novina saznajete i istinite informacije – TV program, otvoren Most na Adi, Tadić je izjavio to i to itd. Ali, osim ovih tačnih informacija novine prenose i poruke o tome kako izgleda ukupna stvarnost, šta je uzrok neke pojave, šta bi trebalo uraditi, a šta ne. Taj deo već ne mora uopšte da odgovara stvarnosti. Ovde ćemo analizirati fragmente imaginarnog sveta koji korporativni mediji stvaraju kako bi opravdali tranziciju.