Trenutno je aktuelan slučaj Agrobanke koja je od "dokapitalizacije" u vrednosti od 100 miliona eura stigla do duga od 290 miliona eura.

Iz raznih tekstova možemo doći do raznih informacija. Od odobravanje kredita bez pokrića (po pratijskoj naredbi) do preuzimanja kredita od Beogradske banke su navedeni kao krivci.

Preko "naknada" petorici članova odbora koštale su Agrobanku 2010. godine 95,6 miliona dinara bruto ili u proseku mesečno 1,5 miliona dinara po jednom članu...

Ali ono što su izgleda svi zaboravili je, da je sve to počelo mnogo pre "državnog finansijkog udara" 2002. godine iza koga su stajali domaći "eksperti"; Dinkić, Labus, Đelić, Vlahović, Jelašić i drugi. Ovaj " državni finansijski udar" je imao za cilj isključivo ulazak ((belo)svetskih lihvara (bankara) i preuzimanje što većeg udela u platnom prometu i izdavanju kredita pod zelenaškim kamatama (30%+) i time poziciju za enormno bogaćenje istih tih bankara, uz proviziju i zapošljavanje istih tih domaćih "finansijskih stručnjaka" u istim tim bankama.

Sa druge strane, preostale državne banke političari i "finansijski stručnjaci" koristili za samo za dalje zaduživanje države, to jest, svih nas, kod međunarodnih bankara odobravajući kredita društvenim firmama koje su predhodno opljačkali i uništili.

Sve je počelo još u vreme Miloševića a pohod je nastavljen 2000. godine posle čuvenog upada Mladjana Dinkića u trezor Narodne banke!


 

Oni i dalje misle da mogu da rade sta hoce, sto se svodi samo na pljackanje nase imovine i gazenje prava svakoga od nas. I sve to u ime manjine koja je glasala! Naravno, sve to finansiraju nasim novcem, koji su obezbedili opet bez raspisivanja ikakvog referenduma, "zakonom o finansiranju politickih partija"!

ČIJA JE OVO DRZAVA? NASA ILI NJIHOVA?

NE DOZVOLI DA BITANGE PRAVE BUDALU OD TEBE!

Zagreb, Hrvatska -   Za izgradnju javne infrastrukture desetljećima smo izdvajali sredstva kroz poreze i prireze. Nedavna poskupljenja stupila na snagu ne mogu se opravdati samo operativnim troškovima. Pravi uzrok poskupljenju treba tražiti u raširenoj korupciji u strukturama gradske uprave, što uključuje i problematiku preskupe javne nabave i slično rasipanje našeg novca. Dok se takvim neprihvatljivim praksama ne stane na kraj, mi koji smo sudjelovali u izgradnji javnog prijevoza imamo pravo odbiti prihvatiti prelamanje nastale krize preko naših leđa. Ako nemamo novca, ne možemo se voziti tramvajem, liječiti u bolnicama, školovati na fakultetima. Nameću nam da nosimo teret krize za koju nismo odgovorni.

Odbijanje plaćanja neizostavan je dio borbe za javni prijevoz kao javno dobro. Važno je napomenuti da nas, unatoč svemu, kontrolori nemaju pravo niti legitimirati (Zakon o policijskim poslovima i ovlastima, čl. 30. st. 1.), niti zadržavati bilo u vozilu, bilo izvan njega (Kazneni zakon, čl. 124.), a nemaju nas pravo niti zlostavljati, vrijeđati ni ponižavati (Kazneni zakon, čl. 127.).

Identifikujemo zemlju bogatu resursima (obradiva zemlja, izvori vode, rude...).  I onda sklopimo ogroman posao (dug)uz pomoć Svetske banke ili neke od njenih sestara organizacija. Ali zapravo novac nikada ne dođe u tu zemlju. Umesto toga, taj novac ode našim velikim korporacijama u toj zemlji za izgradnju infrastrukturnih projekata (most na Adi, mostovi, autoputevi, )... stvari koje nekolicinu ljudi u toj zemlji čine bogatima.

Ko još sumnja da će da je PLAN u završnoj fazi? Pitanje je da li ćemo mi pristati da budemo još veći robovi, ili ćemo kao Islanđani pohapsiti političare, napraviti potpunu reviziju, uvesti direktno narodno odlučivanje i uvesti potpuno javnu kontrolu javnog trošenja?

"Moja računica pokazuje da se tokom prethodne decenije u našu zemlju slilo 75 milijardi dolara, što je oko 55 milijardi evra.
Najviše novca stiglo je po osnovu doznaka iz inostranstva, odnosno koverti koje su u Srbiju slali rođaci iz inostranstva. Nešto manje novca stizalo je po osnovu kredita, još manje od stranih direktnih investicija, a najmanje je bilo donacija.

Da li je sve otišlo na javnu potrošnju?

NEMA ZA LEKOVE, ZA DEČIJE DODATKE, ZA PROTIVGRADNE RAKETE, ALI ZA NJIH IMA 890.000.000,00 DINARA!!!
Kada bi uveli direktno narodno glasanje o svim zakonima i pitanjima od opše važnosti, bilo bi svega ovoga što danas nedostaje. Razmislite o tome!

Ministarstvo finansija je strankama koje su na parlamentarnim izborima 6. maja osvojile poslaničke mandate uplatilo sredstva koja su im po zakonu pripala. 18 lista, koliko ih je učestvovalo u izbornoj trci, po proglašenju izbornih lista dobilo ukupno 178 miliona dinara, odnosno svaka po gotovo 10 miliona dinara. Ostatak od 712 miliona dinara raspoređen je na 11 lista koje su uspele da uđu u republički parlament, srazmerno broju osvojenih mandata.

Ovo interesuje svakog od vas, verujte mi.

Kola će se ponovo slomiti preko običnog građanina, koji neredovno plaća komunalije (čije su cene i tarifni sistem posebna vrstva hajudučije i divljaštva) upravo zato što je ostao bez posla, ima neredovna primanja, ili ih ne prima uopšte. Srednja klasa svedena na jedan odsto, od sedam miliona stanovnika, samo je u Beogradu u poslednjih 12 godina za komunalije utuženo između 1,5 do 2 miliona ljudi..

Prvi korak plana: politikanti planiraju povećanje cene struje od 60%%!

Kakav im je plan?

Pod izgovorom većih cena struje u regionu politikanti i adminitratori NAŠIH javnih preduzeća koje MI PLAĆAMO, spremaju nam povećanja cene struje od 60% već od početka oktobra!

Ovo je oproban recept za izazivanje nemira, ako ne ""progutamo mamac" povećanja cena, kako bi se potpuno destabilizovala naša zemlja i time primorala da proda sve svoje resurse.

A ako prihvatimo povećanje cene struje, to je ustvari "mera" koja se radi za novog gazdu!

Svi građani koji ne budu imali novca da plate advokata za predstavljanje pred sudom, najverovatnije će morati da odustanu od traženja pravde. Novi Zakon o praničnom postupku (ZPP) je zabranio da sindikati, nevladine organizacije i pravnici koji nisu članovi Advokatske komore pružaju pravnu pomoć koja je do sada najčešće bila besplatna. Građanima preostaje ili da se sami zastupaju pred sudom, ili da se nadaju da u njihovoj opštini postoji služba za pružanje pravne pomoći. Takve službe su formalno osnovane u samo 46 od 160 opština Srbije. Vrlo mali broj njih je i počeo sa radom. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije donesen.

Ovo im je do skoro prolazilo, ali više neće!

Dovoljno je da se pogleda ko zastupa taj zakon: "savetnik" u ministarstvu (ne)pravde Slobodan Homen, pomočnik ministra pravde Vojkan Simić, "profesor" Oliver Antić, članom "radne grupe" Ministarstva pravde, Jovica Kosić, advokat i generalni sekretar Advokatske komore Srbije...

Zakon o parničnom postupku i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći morali biti doneseni zajedno kako bi jedan drugog dopunjavali. Ipak, Ministarstvo pravde i skupština Srbije su to ignorisali na štetu građana Srbije, naravno!

Obaveštavamo Vas da će 12. maja 2012. sa početkom u 17h na Trgu republike u Beogradu, u 14h na Trgu Slobode u Novom Sadu, u 12h na trgu ispred crkve Svetog Đorđa u Smederevu i na trgovima širom Srbije i sveta biti održani veliki građanski protesti čiji je cilj podizanje glasa protiv političko-ekonomske oligarhije 1% najbogatijih ljudi koji apsolutistički kontrolišu politiku i narode celog sveta, a sve više počinju da upravljaju i životima nas, građana Srbije.