Veći deo javnosti još uvek ne zna da već četvrtu godinu promovišemo koncept slobodnog javnog prevoza. Dana 28. novembra 2014. godine, razgovarali smo sa novim gradskim sekretarom za saobraćaj i direktorom Direkcije za javni prevoz grada Beograda zahtevajući da se rešenje uzme u razmatranje – ogdovora nema. Predlog rešenja je 1. decembra uručen i gradonačelniku, gradskom menadžeru i svim članovima gradskog veća – ponovo bez ikakvog odgovora.

Zato se sada obraćamo celokupnoj javnosti jer pre svega želimo da obelodanimo da rešenje za finansiranje i modernizaciju prevoza postoji.

Rešenje koje predlažemo je jednostavno i podrazumeva uvođenje transportne takse poslodavcima u javnim i privatnim preduzećima, koja bi se uplaćivala direktno u fond za javni prevoz, a što bi bilo više nego dovoljno da se pokriju svi troškovi javnog prevoza. I to mnogo naprednijeg nego što je postojeći.

Na taj način, javni prevoz bi bio slobodan i dostupan svim građanima, kao i gostima Beograda.

Slobodan javni prevoz za sve, kao dostignuta civilizacijska tekovina, svim svojim građanima, bez uslovljavanja, diskriminacije i ponižavanja, omogućio bi jednaka prava u slobodi kretanja i jedan značajno humaniji i kvalitetniji život. Time i celokupan napredak. Sa druge strane, to bi bio veliki podsticaj ekonomiji, turizmu, kao i izgradnji ugleda naše zajednice u svetu.

Time bi gradski budžet bio oslobođen potrebe za izdvajanjem subvencija za javni prevoz, koje iznose 14 milijardi dinara godišnje. Nestala bi potreba za uslugama privatne firme BusPlus i bilo kakvim sistemom za izdavanje, naplatu i kontrolu karata, čime bismo uštedeli milijardu dinara godišnje.

Svi građani bi mogli da se kreću slobodno na celoj teritoriji grada, a sredstva iz gradskog budžeta oslobođena na ovaj način, bila bi uložena u modernizaciju GSP-a, kupovinom stotina novih vozila i izgradnjom postrojenja za proizvodnju biogasa iz otpada i smeća organskog porekla. Time bismo uštedeli preko 50 miliona evra godišnje na troškovima nabavke energenata neophodnih za rad javnog prevoza, drastično smanjili zagađenja i redovne troškove koji se izdvajaju za sanaciju istih.

Kako su prema rečima gradskog menadžera, mesečni troškovi javnog prevoza 900 miliona dinara, a na teritoriji grada Beograda radi preko 550.000 zaposlenih, transportna taksa, koju bi poslodavci bili u obavezi da uplaćuju, iznosila bi nešto više od 1600 dinara mesečno po radniku.

Umesto da razmotre naš predlog i rešenje svih, mnogobrojnih problema javnog prevoza, da otvore javnu diskusiju i pokrenu sistemsko rešavanje ovog gorućeg pitanja, članovi gradske vlade daju oprečne i besmislene izjave, najavljuju stvari koje koje ubrzo povlače, baveći se očigledno nekakvom političkom kozmetikom umesto onim što im je zapravo posao.

Prvo su najavili enormno poskupljenje karata penzionerima, od čega su pod pritiskom javnosti odustali. Zatim su najavili “obaveznu validaciju" čak i za one koji uredno plaćaju mesečnu pretplatu, pa su i od toga odustali, takođe pod pritiskom javnosti. Sada najavljuju zapošljavanje 200 novih komunalaca u javnom prevozu što je samo još kozmetike, još ozbiljne represije i ponižavanja građana. Sve samo trajno rešenje – ne.

Zbog toga ćemo u petak 23. januara 2015 godine, tačno u podne, ponovo posetiti gradonačelnika i nadležne u Gradskoj skupštini i tom prilikom ih podsetiti na podnete predloge rešenja, ali i na zahteve za informacijama od javnog značaja, koje se tiču poslovanja Direkcije za javni prevoz, a koje, već dve godine od podnošenja, nismo dobili, iako ih zakon na to obavezuje.

Prinuđeni smo da ih opet podsetimo i da su oni tu radi nas građana, a ne obrnuto. Da ih građani plaćaju i da su obavezani zakonima i propisima da delaju u najboljem interesu građana Srbije i Grada Beograda, a ne protiv njih. Građani imaju pravo da zahtevaju, a oni obavezu da ispune zahteve građana – svojih poslodavaca.

Ne može više sistematsko ponižavanje i kršenje prava građana.
Ne može više netransparentnost u poslovanju. Ne može više ignorisanje.
Ne može nekolicini plus, a građanima minus.
Ne više.
Ne.