Pre neki dan, tačnije 4. oktobra, širom sveta je odjeknula vest da je grupa švajcaraca prikupila 100.000 potpisa potrebnih da bi njihova narodna inicijativa za uvođenje bezuslovnog mesečnog prihoda svim građanima Švajcarske izašla na referendum. Inicijativa, koja je još jedan znak rastućeg aktivizma građana zbog sve većeg porasta nejednakosti u visini plata od početka krize, traži da svi odrasli građani, bez izuzetaka, primaju od države bezuslovni mesečni prihod  2.500 švajcarskih franaka mesečno i ima za cilj da obezbedi finansijsku sigurnost čitavom stanovništvu. 

Foto: reuters - 8 miliona kovanica istovarenih ispred parlamenta u Bernu prilikom predaje potpisa simbolično je predstavljen svaki stanovnik Švajcarske

U martu ove godine, švajcarci su izglasali i uvođenje jedne od najoštrijih kontrola u svetu nad platama rukovodilaca u javnim preduzećima tako da je sada dato pravo akcionarima da odlučuju o kompenzacijama za rukovodioce. Za novembar je već zakazan referendum, jer je za inicijativu građana o ograničenju mesečne plate za rukovodioce na iznos godišnje plate najslabije plaćenog radnika kompanije, poznatija kao inicijativa 1:12, predhodno sakupljeno 100.000 potpisa.  


Ono što je manje poznato široj javnosti je to da je neposredno narodno odlučivanje u Švajcarskoj svakodnevna pojava koja je duboko usađena u mentalitet ljudi. U Švajcarskoj se naime nekoliko puta godišnje sprovodi veći broj referenduma na opštinskom, kantonalnom i nacionalnom nivou pokrenutih na inicijativu zaintresovanih grupa građana, Na osnovu uporedne studije sprovedene 2002. godine u 32 Evropske zemlje, Švajcarska se smatra avangardnom zemljom sa širokim spektrom mehanizama za neposredno učestvovanje građana i građanki Švajcarske u procesima predlaganja i odlučivanja što je jedan od glavnih razloga velikog stepena zadovoljstva građana i uređenosti države i društva. U Švajcarskoj na taj način građani kontrolišu rad parlamenta i javne administracije ne dopuštajući političarima da samo zarad interesa kapitala donose loše odluke po društvo.  Tako je Ustavni referendum  utvrđen kao obavezan još sredinom XIX veka (1848. god) kada je za svaku promenu Ustava uvedena obaveza njegovog raspisivanja. 

 
Nedugo zatim, 1874. godine je uveden fakultativni zakonski referendum kojim je na inicijativu građana omogućeno da zakone koje je parlament doneo, novi zakon ili slične odluke, građani učine predmetom referenduma što je u preko 50% slučajeva kada je pokrenut referendum na inicijativu građana rezultiralo stavljanjem zakona van snage. Tim jednostavnim mehanizmom švajcarci su zaštitili sebe od samovolje političke oligarhije i stavili je pod kontrolu.

Ustavnom inicijativom uvedenom 1891. godine, građanke i građani mogu zahtevati plebiscit o željenoj izmeni Saveznog ustava uprkos protivljenju državnih organa. Uslov je da se prikupi 100.000 potpisa za narodnu inicijativu u roku od 18 meseci. Ukoliko se inicijativa uspešno sprovede, odnosno neophodni potpisi sakupe na vreme, parlament i vlada moraju – i protiv svoje volje – da održe konsultacije i mogu da formulišu predlog koji uglavnom vrlo malo odstupa od predloženog inicijativom, u nadi da će on biti prihvaćen, odnosno izglasan. 

U kantonima i opštinama, švajcarski građani i građanke raspolažu još dalekosežnijim pravima učešća u direktnoj demokratiji: na tom nivou, pored zakonske inicijative, postoji i finansijski referendum, što će reći da su odluke o trošenju novca od određene sume u većini kantona podređene obligatornom, dakle obaveznom, referendumu, dok se u ostalim kantonima podložne fakultativnom referendumu. Na taj način glasači i glasačice u Švajcarskoj mogu da učestvuju u odlučivanju o brojnim javnim infrastrukturnim rešenjima, javnim građevinskim planovima ili finansiranju škola i bolnica, a ne da se prepuštaju samovolji političara. Tako su široke javne diskusije koje predhode donošenju odluka od opšteg interesa deo svakodnevice, a uloga političara je svedena na sprovođenje volje građana. Građani Srbije bi na ovaj način mogli da se spasu finansijski promašenih projekata zasnovanih na demagogiji političara i u interesu malog broja građana.

Uz pomoć narodnih inicijativa kao što je ova poslednja, građani i građanke daju političke impulse u pogledu sadržaja, određuju nove teme na dnevnom redu zakonodavstva i na taj način utiču na input političkog procesa. Narodna inicijativa ne polazi od parlamenta ili vlade, već od građana i građanki. Stoga se ona može označiti kao podsticajni elemenat ili „pedala za gas“ kada je reč o neposrednoj demokratiji u Švajcarskoj. Ustavom Srbije sprovođenje narodnih inicijativa je namerno otežano brojnim administrativnim preprekama, kratkim rokovima (do 7 dana), neophodnošću prihvatanja predloga narodne inicijative od strane političara u parlamenu i potrebe za velikim finansijskim i organizacionim resursima. Da bi se stvorilo stvarno demokratsko društvo u kome građani neposredno odlučuju i pokreću promene uz pomoć narodnih inicijativa potrebno je izvršiti promenu člana 107 Ustava i oduzeti moć parlamenu da odlučuje o usvajanju predloga za referendum.  Neposredno narodno odlučivanje se može dodatno olakšati uvođenjem stalnih referendumskih mesta u mesnim zajednicama i opštinama i obavezom obaveštavanja javnosti putem medija o pokrenutim narodnim inicijativama.   

Mogućnost građana/ki da posredstvom građanske inicijative zahtevaju raspisivanje referenduma utiče na nivo sreće građana Švajcarske i to na nekoliko načina. Sa jedne strane, direktan uticaj na odluke utiče na stvaranje zakona i mera koje odražavaju želje građana/ki . Sa druge strane, sama mogućnost učešća je izvor zadovoljstva.  Zato su švajcarci jedna od najsrećnijih nacija na svetu, a Švajcarska jedan najuređenijih država na svetu, država sa odličnim zdravstvenim sistemom uz porez na dohodak od samo 11,5 % , sa jednim od najboljih sistema obrazovanja, gde je 99% ekonomije bazirano na malim i srednjim preduzećima i gde se ulaže u talente i inovacije.   

Zaključak: Ako želimo da budemo nalik Švajcarskoj moramo promeniti Ustav i zakone kojim bi omogućili neposredno učestvovanje svih zainteresovanih građana u procese odlučivanja o pitanjima od opšteg interesa.

Zato, uzmimo sudbinu u svoje ruke solidarno sa ostalima i odigrajmo svoju ulogu u stvaranju društva!

P.S.

Preporučujemo da pročitate i : Da li stvarno živimo u "demokratiji" i šta je to ustvari prava demokratija?