 |
Tiha revolucija izlazi iz podzemlja. Daleko od toga da gube snagu, decentralizacija je omogućila 15-M da postanu još dinamičaniji.
|
"ABC" je otvorio svoje izdanje 15. maja naslovom da pokret "indignados" pokazuje manje snage na njihovu godišnjicu. Međutim, mediji su promašili poentu. U stvarnosti, umesto da gubi snagu, pokret je postao jači, bolje organizovan, bolje koordiniran i podržan posvećenošću stotinama ljudi.
Decentralizacija pokreta
Kada je maj 2011 došao do kraja, ne tako davno rođeni 15-M pokret je morao da nađe način kako da prežii izvan kampa na Puerta del Sol (acampadasol). Tako je nastala ideja o decentralizaciji prema naseljima: "Toma Los Barrios", ili "Zauzmimo naselja", inicijativa koja podržava i podstiče stvaranje skupština u svakom naselju u Madridu. Na taj način, pokret postao i lokalan: od stvaranja komšijskih skupština 28. maja 2011, oko 120 skupština su postavljeno, i one su koordinirane kroz Narodnu Skupštinu Madrida, (Asamblea Popular de Madrid), takođe poznatu kao Asamblea Interbarrios (medju-mesne skupštine). Budući da su mnoge tematske radne grupe u izvornom kampu acampadasol, radne skupine sa sličnim interesima nastale su u većini skupština mesnih zajednica, koje od tada sarađuju i koordiniraju sa opštim grupama iz acampadasol.
Ciljevi takve decentralizacije su imali prvenstveno za svrhu da promovišu direktnu ili participativnu demokratiju u lokalnim zajednicama, baziranoj na razumevnju politike kao umetnosti kolektivnog stvaranja alternativnog modela društvenih odnosa i time izvodeći ljude iz izolacije u zajednicu. Drugi cilje je imao za svrhu da povrati javnu sferu, što je definisano od strane Habermasa, kao mesto u kome se učešće u političkom životu odvija posredstvom razgovora, prostor u kome narod diskutuje o zajedničkim poslovima, dakle arena diskurzivne interakcije. Ova interakcija je organizovana kroz skupštine, koje predstavljaju najveći izraz horizontalne organizacije i demokratije odozdo. Kombinacija oba cilja pokazuje napod pokreta u borbi za "pravu demokratiju odmah" (Democracia Real Ya), koja ide u pravcu koncepta "snažne demokratije" Bendžamina Barbera, "normativne alternative u kojoj su građani angažovani na lokalnom i nacionalnom nivou u raznim političkim aktivnostima i zahvaljujući diskursu, debati i promišljenosti kao esencijalnim uslovima za postizanje zajedničkog jezika."
Pojavljivanje novih društvenih inicijativa
Komšijske skupštine se obično sastaju jedanput nedeljno i one čine javni prostor za debate, gde komšije razmenjuju ideje i vizije o opštim temama ( ekonomija, nezaposlenost, stambena prava, finansijski sistem, obrazovanje, socijalna zaštita), ali i oko lokalnih problema koji naročito pogađaju njihov komšiluk. Veliki broj aktivnosti je organizovan u okviru tih skupština, a jedna od najinteresantnijih inicijativa je stvaranje takozvanog "time banking-a" ili "banke vremena". "Time banking" ili "bankarstvo vremena" je ne monetarni model uzajamnog pružanja usluga koja teži da se bavi zahtevima van monetarnog tržišta. Kao alternativa monetarnom sistemu, za jedinicu valute koristi se jedan sat rada bilo kog pojedinca. Na ovaj način, banke vremena nastoje da pruže podsticaje i nagrade za rad obično obavljan na volonterskoj bazi. Skupština naselja "La Concepción", na severoistoku Madrida, ima jednu od najvećih i najbolje organizovanih banaka vremena, koja je koordinirana preko interneta. Komšije mogu da kreiraju sebi profil na mreži gde dele informacije o uslugama koje pružaju, i gde mogu da stupe u kontakt sa osobama koje nude usluge za koje su oni zainteresovani. Oni zaključuju razmenu između sebe, a komisije za posredovanje rešavaju nastanak eventualnih problema.
Druge inicijative koje su nastale u skupštinama uključuju i stvaranje organskih povrtnjaka na slobodnim komšijksim površinama, sa ciljem smanjenja prehrambene zavisnosti, i stvaranja cooperativa za agro-ekološku potrošnju, čija je namera da skrati komercijalni krug i uspostavi bliže odnose sa proizvođačima. Ovo poslednje je materijalizacija kritike pokreta o konvencionalnim modelima proizvodnje i potrošnje korporativnog kapitalističkog sistema, kojim se tvrdi da oni nisu ni održivi, ni fer, da su nezdravi i bez ukusa. Na ovaj način, skupštine podstiču pojavu alternativnih načina života i potrošačkih navika.
Jedna od najuspešnijih akcija pokreta 15-M je da su komšiluci pomogli da koordiniraju je kampanja "zaustavimo prinudna iseljenja" (stop desahucos). Oko 200 prinudnih iseljenja (zbog nemogućnosti plaćanja bankarskih hipoteka) je zaustavljeno od prošle godine. Od samog početka, radna grupa za stambena prava je osnovana u okviru pokreta indignados, koji je formirao komisiju za stambena pitanja (oficina de vivienda) . Kada su komšijske skupštine formirane, ona je poslužila kao sredstvo za kanalisanje inicijativa protiv prinudnog iseljavanja. Samo prošle godine, 58.241 prinudnih iseljenja je procesuirano u zemlji, porast od 22 posto u poređenju sa 2010. "Platforma za One Pogođene Hipotekom" (PAH: Plataforma de Afectados por la Hipoteca), asocijacija koja je kreirana 2009te sa ciljem da pokuša da naše rešenje za dramu sa nasilnim iseljavanjem, blisko povezana sa pokretom 15-M, bila je sposobna da obezbedi snagu okupljanja naroda i vidljivost za zaustavljanje prinudnih iseljenja. Komšiluci su bili ključni akteri u ovom procesu: oni su počeli sakupljanjem informacija o planiranim prinudnim iseljenima u svojim oblastima i organizovali aktiviste u dane planiranih prinudnih iseljenja. Kroz proslavljanje zajedničkih skupština i kroz deljenje informacija preko sociijalnih mreža, stanovanje je postalo jedna od glavnih meta za komšijske skupštine na kojima se radi i oko kkojih se mobiliše.
Pod sloganom "Ni jedno ljudsko biće nije ilegalno", Komšijske Brigade za Nadgledanje Ljudskih Prava (Brigadas Vecinales de Observación de los Derechos Humanos) su bile formirane u okviru nekih narodnih skupština u Madridu. uglavnom u onim komšilucima sa velikim brojem imigranata, sa ciljem pružanja vidljivosti policijskim racijama nad imigrantskom populacijom, kao i osuđivanje ksenofobičnih i rasističkih predrasuda koje oni uobičajeno ispoljavaju. Komšijske skupštine, sa njihovom Brigadama za Nadgledanje Ljudskih Prava, su takođe bile kolevka protesta protiv centara za pritvaranje imigranata (CIEs:Centro de Internamiento de Extranjeros), zalažući se za njihovo zatvaranje i unapredjenje garantovanih ljudskih prava pritvorenika.
Indignadosi su revitalizovali komšijki pokret: nove forme saradnje deluju zajedno sa starim komšijskim asocijacijama, i one koordiniraju i dale veliki broj inicijativa i zajedničkih akcija. Komšijske asocijacije, koje su se pojavile u Madridu, krajem šezdesetih, su postepeno ublažile svoje zahteve i utonule u lak san. Pokret 15-M je ponovno probudio lokalnu politiku i pojačao "iz zajednice zasnovanu" mobilizaciju; mi smo svedoci kako stare i nove forme komšijskih organizacija koegzistiraju, koordinirajući i međusobno učeći jedna od druge.
Nova društvena klima
Mediji su poslednje vreme istakli da pokret 15-M i dalje ima moćni efekat udruživanja ljudi, ali da, pored masovnih mobilizacija, gubi uticaj na dnevni život. Ali pokret 15-M je ustvari stvorio novu društvenu klimu. Kao što je narodna skupština Algete-a objavila na svom Twitter nalogu mi smo spavali, mi smo se probudili, i sada imamo hroničnu insomniju" (dormíamos, despertamos, y ahora tenemos insomnio crónico). Filozof Amdor Fernández-Savater ide dalje od toga i tvrdi da je pokret 15-M otvorio "novo stanje svesti". Istina je da je pokret 15-M označio prekretnicu u društvenoj klimi Španije: on je otvorio potpuno novu sferu u javnim raspravama. Pokazalo se da je moguće misliti drugačije, osećati drugačije i delovati drugačije. Dokazao je da je moguće postaviti alternativu postojećem sistemu, i to je okupilo veliki broj ljudi koji sada pokazuju da ima mnogo toga iza pokreta od samo sporadičnih masovnih mobilizacija.
U više od stotinu naselja u Madridu, svake nedelje, narodne skupštine se održavaju, radne grupe se kreiraju, nove inicijative dobijaju oblik. Jednom nedeljno Narodna Skupština Madrida (Asamblea Popular de Madrid, ili Comisión Interbarrios), među-mesna instanca za koordinaciju, sastaje se da analizira, diskutuje i usvaja predloge koji dolaze iz različitih komšijksih skupština. Tiha povezanost umova odvija se na nedeljnoj bazi svuda po gradu, na trgovima i na internetu. Ipak mediji nastavljaju sa propagandom tvrdeći da pokret gubi snagu. Mi svedočimo pojavi paralelne, alternativne, podzemne ekonomije. Ipak, oni "na vlasti" ostaju slepi za to. Kako što je politički naučnik Carlos Taibo jednom rekao: " Mi konstantno vidimo kako mediji izjavljuju da je pokret 15-M mrtav. I ja sam shvatio da je bolje ne odgovarati; što manje znaju o svarnosti pokreta, to će više biti iznenađeni sa tim što nastaje iz nevidljivog."
" Pokret 15-M je bio eksplozija na ulicama, ali se raširio seme rada svuda po naseljima," kaže Lola Diaz, sa Agora Sol. Godinu dana posle njegovog rodjenja, možemo da zaključimo da je pokret 15-M življi nego ikada ranije. >to je podiglo svest u celom svetu o značaju ujedinjenja za globalne promene. Kao što je to aktivista i istraživač Esther Vivas napomenuo; " Sa individualnim pojedinačnim akcijama mi nećemo promeniti svet, promena paradigme će doći samo od zajedničkih akcija; ako se ne borimo, ako nismo proaktivni, ako ne zauzmemo ulice, izgubili smo pre početka."
Pokret 15-M je otišao daleko izvan protesta: on je uspeo da promeni kolektivnu maštovitost i političku atmosferu u samom njenom korenu. On je generisao ponovni proces politizacije društva. Plan akcija je proširen i radikalizovan: sada mi ne zauzimamo samo trgove, nego uzimamo nazad javne prostore u našim naseljima. Mi zaustavljamo prinudna iseljenja. Mi u masi pronalazimo naše inicijative. Mi donosimo zakonske akcije protiv bankara. Mi gradimo naše paralelne mreže socijalne podrške. Da li ovo predstavlja oslabljen pokret, koji ostaje bez snage? Ili ovo pokazuje dinamičan pokret. koji radi u podzemlju na tihoj revoluciji? Pokret 15-M, naoružan "sporim nestrpljenjem", kako je to filozof Daniel Bensaïd istakao, usmerava svoje aktivnosti u obnovi korelacije snaga izmedju 1 procenat na "vlasti" i većine društva, drugih 99 posto. I ostanite spremi, ovo je tek početak.
Izvor: http://roarmag.org