Priča i hronologija borbe zaposlenih u preduzeću Zastava PES u Surdulici
,,Glavno je da se shvati to da je Agencija po nečijem nalogu pripremala teren za nekog iz vrha. Tom nekom nije bila potrebna proizvodnja i matični deo firme u Surdulici. Njima je bio važan deo fabričkog pogona, prelepo radničko odmaralište i 2 hektara građevinskog zemljišta na Vlasinskom jezeru. Iz tih razloga je naterana Agencija da smanji nepohhodno ulaganje od projektovanog u dokumentaciji 54 mil. dinara na 3 mil. dinara. Zato su nekoliko puta odlagali termin prodaje da bi se drugi kupci povukli, odustali...
Odmah posle privatizacije, kupci su demolirali tu našu imovinu na Vlasini, a to ne bi uradio ni okupator kada se povlači sa teritorije koju je držao. Razlog je bio da bi sve to prodali sami sebi. Ali da bi ipak, kako tako uradili, po njima u skladu sa Zakonom. Vrlo je prosto. Razruši se i uništi sve, dovede sudski veštak da proceni imovinu ali u takvom stanju. Donese se odluka na Skupštini preduzeća da se imovina otuđi. Tako se i uradi, ali se oglasi prodaja u Vranjskoj Slobodnoj reči sa tiražom od 5 primeraka mesečno, tako da niko nije ni upoznat da se ne bi ni prijavio. Da prodaja navodno ne propadne, ipak je Jupac proda svojim povezanim firmama. Da stvar bude još gora, to Agencija nije smela da dozvoli ali…oni su tek kasnije, kada smo mi tražili, dali nalog poslodavcu da otuđenu imovinu vrati u prvobitno stanje. Međutim to nije urađeno, ali svi iz vrha ćute.
Zamislite 600 dana štrajka, leti na +40 a zimi napolju, na ulici, na - 5 do -15. Čak nas od 01.03.11 ne puštaju ni na uredno prijavljeno štrajkačko mesto. Katastrofa. Inspekcije rada potplaćene, ćute, sudovi spori...mi smo tražili da Skupštinski odbori za privatizaciju i industriju održe sastanke i razmotre naše probleme. Bili su korektni, održali sastanke Odbora, na kojima smo i mi bili prisutni. Tad je doslovce rečeno da se ne dozvoli mešanje politike u privatizaciju, da će Agencija doneti pravu i valjanu odluku, jer su bili u deset provera firme. Kad je Agencija poništila odluku o prodaji, odmah se umešao državni vrh."
Odmah posle privatizacije, kupci su demolirali tu našu imovinu na Vlasini, a to ne bi uradio ni okupator kada se povlači sa teritorije koju je držao. Razlog je bio da bi sve to prodali sami sebi. Ali da bi ipak, kako tako uradili, po njima u skladu sa Zakonom. Vrlo je prosto. Razruši se i uništi sve, dovede sudski veštak da proceni imovinu ali u takvom stanju. Donese se odluka na Skupštini preduzeća da se imovina otuđi. Tako se i uradi, ali se oglasi prodaja u Vranjskoj Slobodnoj reči sa tiražom od 5 primeraka mesečno, tako da niko nije ni upoznat da se ne bi ni prijavio. Da prodaja navodno ne propadne, ipak je Jupac proda svojim povezanim firmama. Da stvar bude još gora, to Agencija nije smela da dozvoli ali…oni su tek kasnije, kada smo mi tražili, dali nalog poslodavcu da otuđenu imovinu vrati u prvobitno stanje. Međutim to nije urađeno, ali svi iz vrha ćute.
Zamislite 600 dana štrajka, leti na +40 a zimi napolju, na ulici, na - 5 do -15. Čak nas od 01.03.11 ne puštaju ni na uredno prijavljeno štrajkačko mesto. Katastrofa. Inspekcije rada potplaćene, ćute, sudovi spori...mi smo tražili da Skupštinski odbori za privatizaciju i industriju održe sastanke i razmotre naše probleme. Bili su korektni, održali sastanke Odbora, na kojima smo i mi bili prisutni. Tad je doslovce rečeno da se ne dozvoli mešanje politike u privatizaciju, da će Agencija doneti pravu i valjanu odluku, jer su bili u deset provera firme. Kad je Agencija poništila odluku o prodaji, odmah se umešao državni vrh."
Za više detalja o ovoj priči pogledajte sledeće linkove:
OTVORENO PISMO MINISTRU NEBOJŠI ĆIRIĆU
FABRIKA ZA VEŠANJE - ČLANAK U VRANJSKIM NOVINAMA
MOĆAN RUS RASTERAO I RADNIKE-DNEVNE NOVINE
UHAPSITE NAS, TAMO BAR IMAMO TRI OBROKA