U Beogradu je frka jer se gradski prevoz raspada. Korumpirani političari iz "gradske uprave", i njihovi nameštenici u direkciji za javni prevoz grada Beograda su početkom prošle godine uveli kontrolu 500 evra vrednog privatnog "konzorcijuma" koji parazitira reketiranjem sramno osiromašnih Beograđana, od kojih je preko 50% nezaposlenih.
Osim 8,53% reketa od svake prodate karte, svog novca od njihovog štampanja i novca od iznajmljivanja reklamnog prostora u i na vozilima javnog prevoza, kao i reklamnog prostora na stajalištima, Beograđani su suočeni sa psihičkim terorom "konzorcijumovih" zaposlenika, prebijanjem za te i slične prilike osnovanom"komunalnom policijom", policijskim okretanjem glave, novinskim lažima, medijskom ćutanju, pretnjama čuvenog petooktobarskog generala i neoliberalnoj dogmi - uništavanju i privatizaciji ove, za većinu građana, životno važne gradske službe.
Od početka ove horor neoliberalne šeme sa političarima u komandujućim ulogama, Beograđani su krenuli sa otporom ovom ekonomskom fašizmu. Na zaprepašćenje svih grupa ljudi okupljena oko grupe Kampanja: Besplatan Javni Prevoz - Stop Bus Plus - 99% Srbije je zatražila uvođenje besplatnog, to jest, 100% subvencionisanog ili slobodnog javnog prevoza za sve socijalno najugroženije sugrađane, sa krajnjim ciljem uvođenja potpuno slobodnog javnog prevoza za sve.
Nailazili su na raznorazne prepreke i laži političara i njihovih nameštenka, smišnjene u nameri da se diskredituju kao "neradnici" i "komunisti", vešto skrećući pažnju sa činjenica da takav vid finansiranja i organizovanja javnog prevoza postoji širom sveta već decenijama, uključujući tu i u SAD i da isti donosi sjajne beneficije društvu u socijalnom, ekonomskom i ekološkom smislu.
Čak ni trend uvođenja koncepta 100% subvencionisanog javnog prevoza u velike svetske Metropole od Estonije do Kine, koji nam je ekipa iz BGa predočila, nije ni jednog trenutka razmatran kao opcija među pohlepnim polotičarima. Naprotiv, sve većim psihičkim pritiskom na najsiromašnije i zapošljavanjem neobrazovanih izbacivača, uz 300% povećanja cene karata, ovi Genetski Modifikovani Organizmi pokušavaju silom da otmu ovu strateški važnu javnu službu i pravo najugroženijih na slobodno kretanje.
I pored toga, ekipa je vredno radila, organizovavši Bus Plus Lokator kojim su se organizovano i solidarno borili protiv nasilja i reketiranja. U toku rada su se pridružili i stručnjaci iz raznih oblasti, uključujući saobraćajne inžinjere, tehnologe, istraživače, ekologe i osnovali grupu 99% Projekat: Upravljanje komunalnim smećem i industrijskim otpadom koja je vredno radila na proučavanju najboljih svetskih tehnika u oblasti održivosti javnog prevoza i danas smo dobili rezultat kojim se potvrđuje da ne samo da je moguće uvođenje samoodrživog javnog prevoza već je to i neophodnost s obzirom na ekonomsku, energetsku i ekološku krizu sa kojom smo suočeni.
Predlog, da se snabdevanje energentima potrebnim za javni prevoz, grejanje, proizvodnju struje i prirodnog đubriva neophodnog za proizvodnju organske hrane, dobijenim iz reciklaže organskog otpada (svega prirodnog, od sveže pokošene trave i korova, preko otpadaka od voća i povrća, ostataka od hrane do fekalije) je više nego realan i predstavlja sastavni deo projekta kojim se sadašnji uzrok ogromnog zagađenja može pretvoriti u vrlo važan resurs ekonomije bazirane na postojećim resursima (RBE).
Pogledajte ovaj video koji je vredna ekipa opštem naprettku posvećenih ljudi prevela za sve nas u nameri da nam predoči najbolja svetska rešenja u oblasti upravljanja komunalnim smećem i industrijskim otpadom.
PS. Dobrom organizacijom i koordinacijom eksploatacije sunčeve enrgije, energije vetra itd lokalne zajednice na ovaj način mogu postati potpuno energetski nezavisne. Lokalne zajednice bi ovakve projekte mogle potpuno da isplate u roku od 3 godine!
Zato, ako ste zainteresovani za više informacija ili pak da pomognete, pohledajte njihove predloge i kontaktirajte ekipu. Oni su više nego radi da pomognu i da prime pomoć.
.........................................................................................................................................................................................................................
Kako to šveđani rade
Postrojenje za rafinisanje biogasa u Linkopingu u Švedskoj je počelo sa radom 1997. godine sa prvobitnom namerom da se prerađuje organski otpad iz poljoprivredne proizvodnje u jugoistočnoj Švedskoj. Dodatna namena ovog postrojenja je bila da proizvodi biogas za pogon autobusa u gradskom prevozu, kako bi se u sistemu gradskog transporta smanjila emisija štetnih gasova na lokalnom,regionalnom i globalnom planu.
Postrojenje ima kapacitet za godišnju preradu sto hiljada tona i proizvodi 4,7 miliona kubika biogasa na bazi metana (procenat metana je 97 posto). Ovaj gas se koristi na voznom parku od 64 gradska autobusa i velikom broju pomocnih vozila (neka od njih su višetonska vozila, a neka su utovarne prevozne mašine kao kiperi i minibuldožeri). Od 2002. godine u voznom parku za gradski transport nalaze se samo autobusi na pogon biogasom. Emisija ugljendioksida u atmosferu je redukovana za vise od 9.000 tona godisnje.
LEGENDA I CIFRE
- KORISTI SE RAFINISANJE RESTLOVA, OTPADA I OTPADAKA IZ KLANICA I INDUSTRIJE
- POCETAK RADA: 1996. GODINA
- UKUPNI VOLUMEN PROIZVODNJE BIOGASA: 7,7 MILIONA KUBIKA GODISNJE
- ZAPREMINA REZERVOARA ZA PRERADU: DVE KOMORE OD PO 3700 KUBIKA
- BIOGAS KOJI SE KORISTI ZA VOZILA (ZASNOVAN 97 POSTO NA METANU) - 4,7 MILIONA KUBIKA GODIŠNJE (2005.GODINE,PROIZVEDENO PO EVROPSKIM A NA PO AMERICKIM MERNIM KARAKTERISTIKAMA U SMISLU PRIISKA,TEMPERATURE I OSTALIH FAKTORA)
- UKUPNO ULAGANJE: 14 MILIONA EVRA
- KORISTI SE 64 AUTOBUSA NA BIOGAS-IZGRADJENO JE 12 JAVNIH PUMPI ZA TOCENJE BIOGASA
UVODNA REČ
Linkoping je grad na istočnoj obali Švedske i ima 140 hiljada stanovnika. Sam grad ima univerzitet i nekoliko vaznih fabrika (npr SAAB pogon za avioproizvodnju). Grad se nalazi usred poljoprivrednog regiona na istocnim ravnicama Švedske. Preduslovi za puštanje u pogon rafinerije biogasa su iz navedenog sasvim jasni: đubrivo dobijeno od krupne stoke i svinjogojstva je materijal koji se koristi u procesu rafinisanja , a dodatni materijal za proizvodnju gasa predstavlja organski otpad iz drugih fabrika prehrambene industrije u regionu kao i ukupni klanični otpad i restlovi iz klanica. Na početku 1990ih grad Linokping je zapošeo prebacivanje voznog parka gradskog prevoza sa standardnog na alternativna goriva.
Namera je bila da se smanji lokalno zagađenje grada od autobusa na dizel pogon. Najprivlačniji se činio plin. Medjutim
infrastrukturni plan da se gasovodna mreža proširi od juga Švedske prema centralnoj Švedskoj nije tekao planiranom brzinom, te se grad Linokping odlučio da u lokalnoj režiji proizvodi biogas kao pogonsko gorivo za vozni park u sistemu gradskog prevoza. Javnokomunalno preduzece Linokping Biogas AB je osnovano 1995 godine, u kooperaciji grada Linokpinga, lokalne mesne industrije (Swedish Meats AB) i sindikata zemljoradnika Lantbrukets Ekonomi AB.
Preduzeće je 1995.godine krenulo u izgradnju pogona za proizvodnju biogasa kako bi se omogućilo snabdevanje autobusa za gradski prevoz gorivom. Radovi na izgradnji pogona pokrenuti su u martu 1996. godine i pogon je pokrenut krajem iste godine.
Od 2005. godine pa nadalje, rafinerija je pod kontrolom i u vlasništvu kompanije Svensk Biogas , koja je agencije u okviru grada Linkopinga.
 |
PROJEKAT Rafinerija biogasa
Rafinerija u Linkopingu obrađuje 2000 tona životinjskog đubriva godišnje i dodatnih 36000 tona dodatnog otpada iz uglavnom različitih prehrambenih fabrika (ulje i masti, povrće, burag, krv, koža i drugo). Rafinerija je prvobitno predviđena za obradu 100 hiljada tona godišnje , uključujući tu 25 hiljada životinjskog đubriva , ali ovaj procenat đubriva u odnosu na ostali materijal je smanjen iz razloga sto se bolji rezultati dobijaju rafinisanjem preostalih tipova organskog otpada.
Godine 2005. ukupni materijal za preraduu u rafineriji je iznosio 45000 tona. Klanični otpad (krv, moča, iznutrice) se upumpava u sistem cevovoda dužine 1700 metara putem podzemne mreže kanala. Ovaj sistem donosi materijal u pogon za rafinisanje. Isti cevovodni sistem nakon rafinisanja sprovodi dobijeni biogas do crpnih pumpi na kojima se toči gorivo za autobuse koji koriste biogas. Preostali klanični otpad se melje pre nego sto se i on cevima ubaci u pogon za rafinisanje. Ukupni materijal koji je ubacen u |
pogon se izmeša i pasterizuje na temperaturi od 70 stepeni celzijusa tokom sestedeset minuta. Nakon toga , prelazi se na finalnu obradu materijala u rezervoarima za rafinisanje.
Rafinerija poseduje dva rezervoara kapaciteta 3700 kubika u kojima materijal odstoji 30 dana u temperaturnom rasponu od 20 do 45 stepeni celzijusa. Nakon sto se materijal iskoristi za proizvodnju biogasa , on se ponovo iznosi van rezervoara i skladišti par dana nakon cega se raspodeljuje poljoprivrednicimai koristi kao đubrivo.
Godišnja proizvodnja ovakvog biološkog đubriva je oko 52 hiljade tona (za bolje razumevanje - ovakvo đubrivo sadrži u sebi dosta dodate vode , odatle neslaganje u ciframa izmedju ubačenog materijala za proizvodnju biogasa i biološkog (prirodnog) đubriva koje se nakon rafinisanja koristi u poljoprivredi). Biološko đubrivo sadrži oko 7 kilograma azotne komponente po kubiku. Ovo đubrivo poseduje švedski sertifikat SPCR120 i njegova primena u poljoprivredi je u skladu sa zakonskim normama. Trenutno , 17 farmi u Linokpingu koristi ovakvo đubrivo.
JAVNE PUMPE ZA BIOGAS
Preduzece Svensk Biogas poseduje i kontroliše rad 12 javnih pumpi za biogas u samom gradu i na periferiji. Ove pumpe se koriste od strane običnih vlasnika kola, taksista i vozila za prevoz tereta. Postoje dva tipa pumpi : one koje su povezane direktno na cevovodni sistem koji se snabdeva iz rafinerije, i one pumpe koje koriste podzemne rezervoare za gorivo.
VOZ NA BIOGAS
Prvi biogas na svetu pokrenuo se prugom Linkoping - Vostervik duzh istocne obale Švedske u junu 2005.godine. Voz je remontiran tako da umesto dizel pogona koristi pogon na biogas.
Tehnicki podaci su:
- izmenjen je motor i ugradjeni su rezervoari za biogas pod pritiskom. Voz ima rezervoare kapaciteta 530 kubika koji mu omogucuju da predje oko 600 kilometara.
- Voz se krece železnickom pružnom deonicom koja bi inace morala da koristi električne kablove za napajanje u cilju smanjenja emisije izduvnih gasova.
- Prelaz sa dizela na biometan se pokazao kao jeftinije resenje od elektrifikacije železnicke pružne mreže. Sistem lokomotiva na biogas smanjuje nivo zagađnenja izduvnim gasovima sa repernog sistema Euro 1 na reperni sistem Euro 5 i doprinosi tome da stepen zagadjenja tezi ka nultom procentu prilikom upotrebe ovog goriva.
REZULTATI
Rafinerija biogasa koja je opisana je omogucila smanjenje emisije ugljendioksida u atmosferu za 9000 tona godisnje, a takođe i da smanji nivo emisije prašine, sumpora i azotnih oksida. Rafinerija takodje u kuplovanoj proizvodnji (povezana proizvodnja dva, tri različita proizvoda) doprinela je da se umesto veštackog đubriva na njivama od sada koristi biološko (prirodno) đubrivo i na zdravorazumski način je uspostavila mehanizam kojim se Linkoping i celokupni region oko njega lišavaju organskog otpada. Ovakav biogas trenutno služi kao zamena za 5500 miliona litara nafte i dizela godišnje , sto samo po sebi govori da se smanjila potreba za uvozom fosilnih tečnih goriva.
ZAKLJUČAK
Rafinerija biogasa u Linkopingu je dobar primer načina na koji jedna rafinerija te vrste može da reši niz povezanih
ekoloških problema. Već smo govorili o kuplovanoj proizvodnji (biogas,biođubrivo) i o smanjenju zagađenja životne sredine, a polazna tačka u ovim povezanim pitanjima jeste rešavanje problema otpada, organskog otpada --- fekalije, restlovi i otpad u prehrambenoj industriji, restlovi u kuhinjama po individualnim domaćinstvima, đubrivo i moča u poljoprivrednim gazdinstvima.
Inovativni pristup korišćenju biogasa u železničkom sistemu je privukao međunarodnu pažnju , i sam po sebi dokazuje višestruke benefite koje biogas donosi, biogas koji ima identičnu primenu u na identičan način u identičnim motorima i uređajima kao i standardni plin iz naftnih bušotina.
Izvor: http://www.iea-biogas.net/_download/linkoping_final.pdf
Tekst preveo: "Drug Ivan"